Вуле Журић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вуле Журић
ZuricVule.jpg
Вуле Журић
Датум рођења1969.
Место рођењаСарајево, СР БиХ
Најважнија дела
Умри мушки
Благи дани затим прођу
Мртве браве
Српска трилогија
НаградеСрпско перо
Борислав Пекић
Награда градске библиотеке у Панчеву
Награда Стеван Сремац

Вуле Журић (1969, Сарајево) српски је књижевник, писац радио драма, филмских сценарија, новинских чланака.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Сарајеву 1969. године, где је завршио основно и средње образовање и уписао Историју југословенских књижевности на Филозофском факултету. Током грађанског рата у Босни и Херцеговини стигао у Београд. У периоду 1999-2000. године, као стипендиста Међународног парламента писаца боравио у Понтедери, у Италији. Данас живи у Панчеву. Говори енглески и италијански језик. Превођен на енглески, немачки, италијански, шпански, грчки, португалски, пољски, словеначки и француски језик. Журић спада у ону генерацију млађих прозаиста која се определила за измењену реалистичку слику са предзнаком документаристичког.[1] Председник је Управног одбора Српског књижевног друштва.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге прича[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

Преведена дела[уреди | уреди извор]

  • Stassera a Mezzogirno, Tagete Edizzioni, Pontedera, Italia 2003.

Антологије и избори – домаћи[уреди | уреди извор]

  • Тајно друштво, КОВ, 1998, Васа Павковић COBISS.SR 50704396
  • Ослобађање лектире, Наклада МД, 2003, Загреб, Игор Маројевић

Антологије и избори[уреди | уреди извор]

  • Casablanca Serba, Feltrinelli Edizione, 2003, Milano, Nicole Janiqro,
  • Der Engel und der rote Hund, Noack&Block , Berlin, 2011, Angela Richter.

Радио драме[уреди | уреди извор]

Драме су у продукцији Драмског програма Радио Београда емитоване на радио-таласима Јавног сервиса.

Коаутор је и сценарија за дипломски филм Милоша Ајдиновића Мртав човек не штуца. Mrtav covek ne stuca на сајту IMDb (језик: енглески) и сценарија за телевизијски филм Слепи путник на броду лудака.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 60—61. 
  2. ^ „Дневник читања/народњакова смрт”. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2014. Приступљено 10. 10. 2014. 
  3. ^ Б92-Култура/Недеља пацова
  4. ^ Конкурси региона/Представљање романа српска трилогија у СКЦ-у
  5. ^ Јужне вести/Вулету Журићу награда Стеван Сремац
  6. ^ „Награда Стеван Сремац у 2018.”. Новинари онлајн. Приступљено 3. 2. 2020. 
  7. ^ „Андрићева награда за 2015.”. Информер. Приступљено 3. 2. 2020. 
  8. ^ Виталова награда Вулету Журићу („Политика”, 31. јануар 2019)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]