Вулкан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Вулкан (вишезначна одредница).
Ерупција Свете Хелене, Америка

Вулкан представља отвор (или руптуру) у Земљиној кори, кроз који истопљена стенска маса (лава), пепео и гасови бивају истиснути на површину, где се хладе и таложе. Реч вулкан потиче од острва Вулкано у Тиренском мору, a наука која се бави изучавањем вулкана назива се вулканологија. Са становишта одређивања географског положаја и описом вулкана као морфолошки насталих облика након вулканских ерупција, без претензија улажења у сам процес настанка и његовог објашњења, вулканима се бави географија.

Појавни облици вулкана[уреди]

Најуобичајеније схватање вулкана је да је он купастог облика са отвором у средини (кратер, ждрело или гротло) преко кога је повезан са жариштем. Међутим вулкани могу бити најразноликијих облика па чак и облика платоа (базалтни платои).

Установљено је да појавни облик вулкана зависи од више фактора а један од њих је свакако киселост магме.

  • Уколико су магме са садржајем силицијума (Si) већим од 63% ради се о киселим магмама. Овакве магме су најопасније јер имају велику вискозност и теже да заробе гасове који су присутни, ово даље изазива да магма избија под изузетно великим притисцима и долази до стварања стратовулкана. Последице овакве ерупције су катастрофалне. Стварају се пирокластични токови (овако настају стене игнимбрити), развијају се температуре до 1200°C услед којих ови токови прже све пред собом, а формирају слојеве који могу бити и неколико метара дебели. Вулкански пепео који се изнесе у атмосферу може прећи веома велике удаљености а његовом седиментацијом (таложењем) настају туфови.
  • Уколико магма садржи од 52-63% силицијума (Si) лава је интермедијарна. Оваква лава се обично јавља изнад зона субдукције.
  • Уколико магма садржи између 52% и 45% силицијума (Si) онда је базична лава. Ова лава (садржи повећани проценат магнезијума (Mg) и гвожђа (Fe)), је много мање вискозности од киселе магме, а вискозност зависи од температуре. Оваква лава обично има неколико честих појавних облика: pillow лава (изнад океанских рифтова), формира нову океанску и континенталну кору, и базалтни платои.
  • Ређе се јављају магме са мање од 45% силицијума, а зову се ултрабазичне. Установљено је да се последња ерупција овакве магме одиграла током протерозоика.

Највише вулканске купе[уреди]

Вулкан на Индонежанском острву Јава
  1. Мауна Kea (Хаваји) - 8818 m (под водом 4650 m), активан
  2. Чимборасо (Јужна Америка) - 6268 m, угашен
  3. Килиманџаро (Африка) - 5895 m, угашен
  4. Дамаванд (Иран) - 5670 m, угашен
  5. Попокатепетл (Мексико) - 5452 m, угашен
  6. Кенија (Африка) - 5200 m, угашен
  7. Арарат (Турска) - 5165 m, угашен
  8. Кључевскаја Сопка (Камчатка) - 4800 m, активан

Такође и пречник кратера може имати знатне размере. Везув и Етна имају пречник кратера око 600 m, вулкани на Јави око 7 km, док вулкани на Хавајским острвима достижу и до 15 km у пречнику.

Географски распоред вулканских области на земљи[уреди]

  1. ватрени појас Пацифика
  2. Средоземно-трансазијска област
  3. Атлантско-океанска област

Ватреном појасу Пацифика припада највећи број активних вулкана. Од преко 600 активних вулкана, ватреном појасу Пацифика припада 418 вулкана.

Значајне вулканске ерупције[уреди]

  1. Ерупција вулкана Везув
    • У подне 24. августа 79. године снажна ерупција је уништила Помпеју, усмртивши око 20.000 људи.
  2. Ерупција вулкана Тамборо
    • Ерупција овог вулкана који се налази на Суматри потпуно је затрпала 1815. године Сумбаву, градић са 14.000 становника. Од директних последица ерупције, обрушавања великих таласа на околна острва и од глади страдало је преко 44.000 људи.
  3. Ерупција вулкана Кракатау
    • Један од најстравичнијих вулкана се налази на истоименом острву у Индонезији. Вулкан је 1883. године буквално експлодирао разневши две трећине острва, формирао је депресију дубине 300 m. Вулкан је изазвао велике таласе (цунамије) који су били уочени на свим отвореним морима света. Звук који је произвела експлозија вулкана чула је једна дванаестина Земљине кугле. Tо је иначе најјачи звук икада произведен на Земљи. На индонежанским острвима од последица ерупције страдало је преко 40.000 људи.

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :