Вулкански пепео

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Облак вулканског пепела се диже изнад вулкана Редопт, 21. априла 1990.

Вулкански пепео је фини прах сачињен од зрна мања од 2 милиметара, а пада на тло након избијања вулканске ерупције.

Порекло и карактеристике[уреди]

Вулкански пепео се јавља само код експлозивног типа ерупције. Настаје уз све већи притисак који се јавља док се стене и магма мењају у плин и фине честице. Ове честице експлозија баца у ваздух, које се потом хладе и онда их ветар разноси, те оне падају натраг на земљу у слојевима различитих дебљина (попут снега).

За разлику од пепела створеног сагоревањем органског материјала, вулкански пепео је тврд и абразиван, те се не раствара у води. Због свега тога више подсећа на песак него на пепео. Такав песак се временом трансформира у вулканокластичне стене познате као туф.

Утицаји на људе и околину[уреди]

Велике количине вулканског пепела се у атмосфери могу задржати дужи временски период, што може довести до наглог спуштања температуре ваздуха. Веће количине пепела могу уништити велика подручја обрадиве површине, а и прашина сама по себи је, такође, опасна за људе. Удисање прекомерне количине прашине може имати озбиљне последице, јер се она лепи за плућа, те у најгорем случају, може изазвати чак и смрт. Пепео је због ситних честица опасна за све врсте мотора с унутрашњим сагоревањем. Таквим моторима је потребно струјање ваздуха кроз филтер, а који се због вулканског пепела може блокирати.

С друге стране, вулкански пепео осим негативних може имати и позитивне ефекте. Тло које је у прошлости било изложено пепелу, врло је плодно и пуно корисних минерала. Због свега тога је пољопривреда обично врло развијена у вулкански активним деловима света.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]