Вулкан Ерафајокул
Ерафајокул (исл. Öræfajökull) je вулкан који се налази у југо-источном делу Исланда. То је уједно и највиши врх Исланда са висином од 2110 метара. Налази се у Националном парку Ватнајокул (исл. Vatnajökull) и прекривен је делом глечера. To je вулкан прекривен ледом. Оригинални нордијски досељеници су вулкан назвали Кнапафелсјокул (исл. Knappafellsjǫkull) . Данашњи назив се усталио након ерупције 1326. године.[1]
Опис вулкана
[уреди | уреди извор]Ерафајокул се налази на јужном делу глечера Ватнајокул и гледа на део Рингрода (енг. Ring Road) између Хефна (исл. Höfn) и Вика (исл. Vík). Представља највећи активан вулкан на Исланду, a на северо-западном обиму вулканског кратера налази се највиши врх Хванадалшнукур (исл. Hvannadalshnúkur). Геофрафски, као глечер, се сматра делом Ватанајокула (исл. Vatanajökull), а део прекривен глечером налази се унутар граница Националног парка Ватанајокул (исл. Vatanajökull). Постоји неколико излазних глечера у леденој капи унутар подручја централног вулкана, неки од њих су: Брејдамеркурјокул (исл. Breiðamerkurjökull), Фјалсјокул (исл. Fjallsjökull), Хрутарјокул (исл. Hrútárjökull), Брерајокул (исл. Bræðrajökull), Квијарјекул (исл. Kviarjökull), Холарјокул (исл. Hólárjökull), Ротарфјалсјокул (исл. Rótarfjallsjökull), Фалсјокул (исл. Falljökull), Виркисјокул (исл. Virikisjökull), Свинафелсјокул (исл. Svinafellsjökull) и Скафтафелсјокул (исл. Skaftafellsjökull)[2]. Вршна калдера овог стратовулкана је 3км × 4км, а сам вулкан је дужине 20км у пречнику.[3] Ово је најјужнији вулкан у Ерефи вулканском појасу (енг. Öraefi volcanic belt) који је вероватно ембрионални рифт паралелан и источно од Источне вулканске зоне.[4]
Активност
[уреди | уреди извор]Ерафајокул је еруптирао два пута у историји. Прва ерупција догодила се 1362, а друга 1728. године. Ово су биле експлозивне силицијумске ерупције са запремином тефре од 0,1 до 10 км3. Јављали су се и јекулхлаупи (исл. jökulhlaups) тј. нагли и снажни глацијални водени токови који избијају. Наслаге ближе централном вулкану су риолитичке, док су дисталнији токови лаве који се могу протезати до 20 км од калдере алкални оливијен базалти.[5]
Eрупција 1362. године
[уреди | уреди извор]Године 1362, Кнапафелсјокул (исл. Knappafellsjökull) је експлозивно еруптирао притом избацујући 10 км3 тефре.[6] Ерупција планине Пинатубо 1991. године била је сличних размера.[1] Богати округ Литлахерад (исл. Litlahérað) уништен је поплавама, пирокластичним токовима и пепелом. Дебели вулкански наноси збрисали су пољопеивредно земљиште, а пепео је стигао чак до западне Европе. Четрдесет фарми је уништено.[7] Прошло је више од 40 година пре него што су људи поново населили ово подручје, које је постало познато као Ерефи (исл. Öraefi). Назив у буквалном преводу значи „подручје без луке”, али је у исландском језику попримило значење „пустош”, јер је ерупција драстично променила окружење планине.[8]
Ерупција 1728. године
[уреди | уреди извор]Друга ерупција догодила се у августу 1728. године. Она је била мања у односу на ерупцију 1362. године. У току ове ерупције троје људи је изгубило живот када је отопљена вода однела њихову фарму.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „History of Öræfajökull”. VolcanoCafe (на језику: енглески). 2017-11-21. Приступљено 2025-12-09.
- ^ „Kortasjá”. kortasja.lmi.is. Приступљено 2025-12-09.
- ^ „Íslensk eldfjallavefsjá”. icelandicvolcanos.is. Приступљено 2025-12-09.
- ^ Barsotti, Sara; Di Rienzo, Dario Ingi; Thordarson, Thorvaldur; Björnsson, Bogi Brynjar; Karlsdóttir, Sigrún (2018-11-13). „Assessing Impact to Infrastructures Due to Tephra Fallout From Öræfajökull Volcano (Iceland) by Using a Scenario-Based Approach and a Numerical Model”. Frontiers in Earth Science (на језику: енглески). 6. ISSN 2296-6463. doi:10.3389/feart.2018.00196.
- ^ „Íslensk eldfjallavefsjá”. icelandicvolcanos.is. Приступљено 2025-12-09.
- ^ Park, Vatnajokull National. „About Öræfajökull”. Vatnajokull National Park (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 2025-12-09.
- ^ Chisholm, Hugh, (22 Feb. 1866–29 Sept. 1924), Editor of the Encyclopædia Britannica (10th, 11th and 12th editions), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2025-12-09
- ^ а б Ravilious, Kate (2017-12-03). „Terrawatch: the reawakening of Öræfajökull”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-12-09.