Вучак (Смедерево)

Координате: 44° 37′ 13″ С; 20° 55′ 18″ И / 44.620333° С; 20.921666° И / 44.620333; 20.921666
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Вучак.

Вучак
Основна школа „Свети Сава“
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2011.Раст 1890
Географске карактеристике
Координате44° 37′ 13″ С; 20° 55′ 18″ И / 44.620333° С; 20.921666° И / 44.620333; 20.921666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина172 m
Вучак на карти Србије
Вучак
Вучак
Вучак на карти Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

Вучак је приградско насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1890 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Вучак се налази јужно од Смедерева. Вучак је старије насеље. Нема писаних података, а и предање не зна ништа о томе када је село основано. Прве писане подадке из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739.г) забележено је ово место под именом Wutschak. Касније се Вучак спомиње у арачким списковима и имао је 1818.г. 29 кућа а 1822.г. 27 кућа. Године 1846.г. Вучак је имао 37 кућа а по попису 1921.г. имао је 117 кућа са 606 становника.

Најстарије породице су: Шестићи, Цветковићи, Јоцићи, Jaнковићи, Марковићи, Павковићи, Милићевићи, Николићи, Живојиновићи и остали придошли. . (подаци датирају од 1718-1925. г).).[1] [2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Вучак живи 1251 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 36,9 година (36,2 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 513 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 691
1953. 714
1961. 752
1971. 862
1981. 1.240
1991. 1.364 1.326
2002. 1.655 1.716
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.630 98,48%
Црногорци
  
 5 0,30%
Македонци
  
 2 0,12%
Југословени
  
 2 0,12%
Хрвати
  
 1 0,06%
Украјинци
  
 1 0,06%
Румуни
  
 1 0,06%
непознато
  
 7 0,42%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 4
  
  
 2
80+ 6
  
  
 12
75—79 14
  
  
 17
70—74 22
  
  
 37
65—69 39
  
  
 43
60—64 42
  
  
 53
55—59 48
  
  
 31
50—54 67
  
  
 66
45—49 70
  
  
 58
40—44 65
  
  
 57
35—39 55
  
  
 56
30—34 64
  
  
 56
25—29 62
  
  
 63
20—24 55
  
  
 41
15—19 57
  
  
 67
10—14 55
  
  
 58
5—9 63
  
  
 54
0—4 49
  
  
 47
Просек : 36,2 37,6
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 157 162 176 189 298 351 513
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 53 143 95 133 53 24 8 2 2 0 3,23
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 670 178 431 31 16 14
Женски 659 104 436 90 17 12
УКУПНО 1.329 282 867 121 33 26
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 370 59 0 0 167
Женски 124 24 0 0 42
УКУПНО 494 83 0 0 209
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 33 23 4 25
Женски 0 2 23 3 2
УКУПНО 4 35 46 7 27
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 13 8 4 19
Женски 0 3 2 11 7
УКУПНО 0 16 10 15 26
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 1 0 9
Женски 1 0 0 4
УКУПНО 2 1 0 13

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература:

  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
  • Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вучак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вучак_(Смедерево)&oldid=26846504”