Вучко Јоксимовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Вучко Јоксимовић
Vučko za viki 1.jpg
Свети сурдулички мученик Вучко Јоксимовић
Пуно име Вучко Петров Јоксимовић
Датум рођења (1868-01-07)7. јануар 1868.
Место рођења Вирово
Кнежевина Србија
Датум смрти 24. јануар 1916.
Место смрти Манајлски тунел – Владичин Хан
Краљевина Србија

Вучко Јоксимовић (18681916), Свети Сурдулички мученик, канонизован [1] у мају 2017. године у вјечном Сабору светих Српске Православне Цркве међу пострадалим од злочина бугарских окупатора у Првом свјетском рату на југу Србије. Празнује се 29.маја.[2][3] Био је професор математике и физике у Пироту, Лесковцу, Врању [4] и Београду.[5] Био је директор врањске гимназије и Надзорник народних школа за врањски округ.[6][7] Политички активан. Један је од првих високо образованих мјештана села Вирова као и цијелог Драгачева.Резервни је официр војске Краљевине Србије. Учесник Првог и Другог балканског , и Првог свјетског рата.

Биографија[уреди]

Вучко Јоксимовић је рођен у Вирову Кнежевина Србија 7. јануара 1868. године (нови календар), од мајке Јелене и оца Петра. Рано остаје без родитеља. Школује се сам. У Вирову завршава основну школу надничарећи по имањима богатијих сељака.[8] У Београду завршава Прву београдску гимназију и Српску Краљевску Велику школу (факултет), одсек математика и физика у 19 вијеку. Школује се и студира служећи по београдским кафанама и дајући кондиције (инструкције) дјеци богатих родитеља. Био је професор математике и физике у Пиротској и Лесковачкој гимназији (1893.г.), у Другој београдској гимназији [5], а у врањској гимназији и директор.[4] Био је Надзорник народних школа за врањски округ 1906/1907 годину.[9][10] Један је од првих високо образованих мјештана села Вирова као и цијелог Драгачева.Резервни је официр војске Краљевине Србије. Учесник је Првог и Другог балканског и Првог свјетског рата. У Врању предаје математику и физику. Професорује и другује са најчувенијим српским сатиричарем Радојем Домановићем, будућим предсједницима влада и политичарима Љубомиром Давидовићем и Јаковом Јашом Продановићем. Предаје математику великом српском романсијеру Борисаву Станковићу. [4] У Београду предаје физику на и тада елитној Другој београдској гимназији. Професорује и другује са познатим српским композитором Јосифом Маринковићем, умјетницима Марком Муратом и Симеоном Рокстандићем.[5] 2. јуна 1892. године у просторијама Велике школе (Капетан Мишино здање),као апсолвент математике и физике на Природно-математичком одсеку Велике школе, присуствује предавању које је одржао Никола Тесла у једином свом боравку у Београду. [11][8] Био је ожењен сомборском учитељицом Даницом Краљевачки [12]. Из овог брака имали су дјецу: Миодрага, Милицу, Светолика и Петра.

Едукативно истраживачки рад[уреди]

Поред гимназијских генерација које је математички описменио, збирки задатака из математике у којима је активно учествовао, професор Вучко Јоксимовић , између осталог и студент прослављеног геолога Јована Жујовића, активно учествује и у геолошким истраживањима. О томе у Геолошким аналима (франц. Annales géologiques de la péninsule Balkanique) из 1891.г., том 3, страница 128. - исјечак:

[13]

Друштвени живот[уреди]

Вучко је био увијек досљедан, храбар и напредан човјек. Увијек је штитио слабије и оне којима је помоћ била неопходна. Постоји податак у "Врањском гласнику" том 6, страница 83. која говориː

[14]

Стојан Новаковић, српски политичар, председник владе Србије, дипломата, филолог, историчар књижевности, хералдичар и председник Српске краљевске академије, по повратку у земљу 1905. г. , један од обновитеља Напредне странке обнавља странку под новим именом Српска напредна странка.[15] Вучко Јоксимовић учествује у формирању Српске напредне странке у округу врањском.[16]Постаје кандидат за посланика ове странке у Народној скупштини Србије у три мандатаː 1905.(1.6.1905. и 7.7.1905.)[17];1908.(13.4.1908. и 4.5.1908.)[18]и 1912.(1.4.1912. и 12.4.1912.г.)[19] и један од њених секретара.На изборима за посланике Народен скуштине Краљевине Србије 1912.г. је носилац изборне листе врањског округа. [20]

Из "Споменице о преносу праха Вука Стеф. Караџића из Беча за Београд, 1897.г."

Споменица о преносу праха Вука Стеф. Караџића из Беча у Београд 1897.г.[уреди]

Вучко Јоксимовић као и његова супруга Даница Јоксимовић - Краљевачки, учествују 1897.г. у „свечаности целог Српства“ и помињу се у „Споменици о преносу праха Вука Стеф. Караџића из Беча у Београд 1897.г.“ на странама 124 и 125 - у одјељцима 60 и 62 [21]

Канонизација[22][уреди]

Током бугарске окупације, нове власти нису бирале начин како да изврше бугаризацију локалних Срба. Жртва насилне бугаризације био је и Вучко Јоксимовић [23], коме су 24. јануара 1916. године за замјену за живот понудили да промјени презиме Јоксимовић у Јоксимов. Након што је одбио, одвели су га у сурдуличке кршеве изнад Манајлског тунела гдје су наставили са тортурама. Послје поновног одбијања да прихвати бугарске захтјеве тражили су да "ОЧЕ НАШ" изговори на бугарском језику. "ОЧЕ НАШ" је изговорио на српском језику и тада су га двојица бугарских официра изболи бајонетима и обезглавили.[24] [25][26]

Извјештај о Вучковом страдању - Скупштине Краљевине Србије-Крф-1918.г. стр. 20.
Страница бр. 38 из књиге „Лесковачки крај у Првом Светском рату“, др Живана Стојковића и Хранислава Ракића, 1996.г. о Вучковом страдању

[3][27]

Референце[уреди]

  1. ^ Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.
  2. ^ https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/1/1c/Umrlica_za_viki.jpg
  3. 3,0 3,1 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора | Српска Православна Црква [Званични сајт]
  4. 4,0 4,1 4,2 Група аутора , Врањска гимназија 1881-1981, Одбор за прославу стогодишњице постојања и рада гимназије, Врање, 1981. г.
  5. 5,0 5,1 5,2 Група аутора , Сто година Друге београдске гимназије 1870-1970, Одбор за прославу стогодишњице постојање и рада гимназије, Београд, 1970. г.
  6. ^ [1]
  7. ^ [2]
  8. 8,0 8,1 NBS | Дигитални архив - Претрага
  9. ^ [3]
  10. ^ [4]
  11. ^ Никола Тесла — Википедија, слободна енциклопедија
  12. ^ Група аутора , 200 година образовања учитеља у сомбору 1778-1978, Будућност-Нови Сад, Сомбор, 1978. г.
  13. ^ https://archive.org/details/geoloshkianalib01zavogoog
  14. ^ https://books.google.rs/books?id=v1ppAAAAMAAJ&q=%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE++%D1%98%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&dq=%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE++%D1%98%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjvtbn8mfrXAhWEXRoKHd_IBWwQ6AEIKzAB
  15. ^ https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
  16. ^ http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/pravda/1905/07/09#page/1/mode/1up
  17. ^ [5]
  18. ^ [6]
  19. ^ [7]
  20. ^ http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/pravda/1905/07/09#page/2/mode/1up
  21. ^ https://archive.org/stream/spomenicaoprenos00gavr#page/n9/mode/1up
  22. ^ Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  23. ^ [8]
  24. ^ Стојковић Ж , и Ракић Х, Лесковачки крај у Првом Светском рату, стр. 38 , 1996.г.
  25. ^ Његови остаци пронађени су тек 31. децембра 1918. године (по новом календару)
  26. ^ РТС :: Сурдулички мученици проглашени свецима
  27. ^ https://medium.com/tag/%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Спољашње везе[уреди]

  • [9] (на језику: енглески)