Вучје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вучје
Хидроелектрана Вучје
Хидроелектрана Вучје
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво (2011) Пад 2865
Положај
Координате 42°51′33″ СГШ; 21°54′25″ ИГД / 42.859166° СГШ; 21.906833° ИГД / 42.859166; 21.906833 Координате: 42°51′33″ СГШ; 21°54′25″ ИГД / 42.859166° СГШ; 21.906833° ИГД / 42.859166; 21.906833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 411 m
Вучје на мапи Србије
Вучје
Вучје
Вучје на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 16203
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Вучје је градско насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 2865 становника.

До 1965. године је ово насеље било седиште Општине Вучје, коју су чинила насељена места: Барје, Бели Поток, Брза, Букова Глава, Бунуша (од које су настала данашња самостална насељена места Бунушки Чифлук, Горња Бунуша и Доња Бунуша), Црцавац, Чукљеник, Дрводеља, Гагинце, Горина, Горња Јајина, Игриште, Калуђерце, Кукуловце, Мелово, Мирошевце, Накривањ, Оруглица, Паликућа, Пресечина, Радоњица (тада под званичним називом Радоњице), Равни Дел, Славујевце, Стројковце, Шаиновац, Тодоровце, Велико Трњане, Вина, Вучје и Жабљане. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

Географија[уреди]

Налази се приближно 17 km југозападно од града Лесковца и географски је центар подручја Поречје. Кроз Вучје протиче река Вучјанка по којој је место добило име. На реци Вучјанки, неколико километара изнад Вучја, налази се хидроцентрала из 1903. године која још увек ради. У близини Вучја налазио се средњовековни Зелен-град. Недалеко од Вучја налазе се и остаци Скобаљић града.

Вучје има дом здравља, полицијску станицу, фудбалски клуб, карате клуб, атлетски клуб АК „Вучје“ итд. Има основну школу „Бора Станковић“ и средњу школу „Светозар Крстић Тоза“. Ово место је и културно средиште краја, a у њега долазе млади из околних села да се забављају и друже.

Демографија[уреди]

У насељу Вучје живи 2649 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 1049 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.784
1953. 1.943
1961. 2.680
1971. 3.178
1981. 3.318
1991. 3.492 3.452
2002. 3.334 3.258
2011. 2.865
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.195 98,06 %
Црногорци
  
16 0,49 %
Бугари
  
7 0,21 %
Роми
  
5 0,15 %
Македонци
  
5 0,15 %
Немци
  
1 0,03 %
Југословени
  
1 0,03 %
непознато
  
26 0,79 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]