Вјечита ноћ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вјечита ноћ
Ориг. насловEndless Night
АуторАгата Кристи
Дизајнер корицаKenneth Farnhill
ЗемљаУједињено Краљевство
Језикенглески
Жанркриминалистички роман
Издавање
ИздавачCollins Crime Club
Датум
издавања

30. октобар 1967.
Број страница244 (прво издање)
Тип медијаМеки повез

Вјечита ноћ је криминалистички роман Агате Кристи. Изашао је 1967. године. Овај роман је добио најбоље критике а и она сама је јако волела ово дело.[1][2][3]

Етимологија[уреди]

Назив дела потиче од песме Вилијам Блејка “Знамења Недужности”

  • Сваке Вечери и сваког Јутра
  • Неки се рађају за Јад.
  • Сваког Јутра и Сваке Вечери
  • Неки се раћају за Слатке Ужитке,
  • Неки се раћају за Слатке Ужитке,
  • Неки се рађају за Вјечиту Ноћ.

Радња[уреди]

Мајкл Роџерс, беспосличар, наизглед ноншалантан, радничке класе, приповеда причу. Он је близак пријатељ са Рудолфом Сантониксом, познатим архитектом који је смртно болестан и чија је жеља да сагради кућу свом пријатељу Мајклу. Ходајући дуж сеоског пута, Мајкл упознаје Фенелу "Ели" Гудман, богату наследницу, која чезне за животом ван помпезног унутрашњег круга рођака и саветника. Ели и Мајкл улазе у романтичну везу и одлучују да се венчају.

Ели, узбуђена новим животом, одлучује да финансира изградњу куће на Циганском поседу, у близини места где су се упознали. Мајкл је замолио свог пријатеља Сантоникса да му је изгради, и он је пристао. Пар је наишао на Мајора Филпота, ”месног Бога”, Клаудију Харткесл, жену која као и Ели воли коње, и госпођу Естер Ли која јој је рекла да напусти село или ће је судбина проклети. Да ствари буду још горе, Мајкл се често сукобљавао са Гретом Андерсон, Елином пријатељицом, која је била позвана да живи са њима у кући.

Како је време одмицало, Ели је постајала све сумњичавија и све више преплашена константним претњама госпође Ли. Јахање коња постало је Елина јутарња рутина, али једног дана, није се вратила. Њено тело нађено је у шуми. Сматрали су да је узрок њене смрти слабо срце или да је дошло до проблема приликом јахања. Мајкл је посетио Сантоникса у болници, док је овај био на самрти. Сантоникс је, у свом бунилу, вриштао, пре него што је умро на Мајкловим рукама. Меланхолични Мајкл је морао да оде у Америку по наследство које му је Ели оставила. Док је боравио у Америци, добио је писмо у коме му је саопштено да су пронађена тела госпође Ли и Клаудије Хардкестл, што је указивало на то да Елина смрт није била несрећни случај.

Приликом његовог повратка из Америке, откривено је његово право лице. Упознао је Грету у Немачкој, пре него што је упознао Ели. Била је то љубав на први поглед. У потрази за бољим животом, сковали су план да Мајкл ожени Ели, убије је да би наследио њен новац и онда ожени Грету. Мајкл је убио Ели тако што ју је тровао цијанидом, постепено, дуговремено у малим дозама, знајући да она узима лекове пре одласка на јахање. Чак је потплатио госпођи Ли да преплаши Ели, како би свалио кривицу на стару циганку, а онда је и њу елиминисао, пошто је била сведок, тако што ју је гурнуо у каменолом. Клаудијина смрт је била случајност. Она је позајмила Елину пилулу пре јахања, не знајући да у ствари узима отров. Сантоникс је претпоставио да је Мајкл учествовао у Елином убиству, и обузео га је бес зато што је Мајкл изабрао да је убије, уместо да живи срећно са њом.

Мајкл и Грета славе своју победу, међутим, Мајкл убрзо почиње да се слама. У њему се рађа осећај кривице и он то саопштава Грети на путу до куће. Исфрустриран тиме што га Грета осуђује због његове слабости, бес у њему расте још више због тога што сада живи са њом, и што је изгубио Ели, и он дави Грету. На крају романа, Мајкл чека да га стигне казна за своја недела, док локални полицајци истражују Гретину смрт.

Године издања[уреди]

  • 1977, Глобус (Загреб) Југославија, тврди повез, број страна 279, превод Ингеборг Бекл, библиотека “Дјела Агате Кристи”
  • 1984, Глобус (Загреб) Матица српска (Нови Сад) Југославија, тврди повез, број страна 279, превод Ингеборг Бекл, библиотека “Дјела Агате Кристи”
  • 2006, Народна књига и политика (Београд) Србија, меки повез, број страна 230, превод Милан Сечујски, библиотека ”Бестселер књига број 169”

Прво издање ове књиге у свету је изашло 30. Октобра 1967. у Лондону.

Референце[уреди]

  1. ^ The Observer, 29 October 1927 (p. 26)
  2. ^ John Cooper and B.A. Pyke. Detective Fiction – the collector's guide: Second Edition (pp. 82, 87) Scholar Press. 1994. ISBN 978-0-85967-991-6.
  3. ^ „American Tribute to Agatha Christie”. insightbb.com. 

Литература[уреди]

Агата Кристи, Вјечита ноћ, Глобус, Загреб, Матица српска, Нови Сад, 1988.

Спољашње везе[уреди]