Гавез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили насеље, погледајте чланак Гавез (Крушевац).
гавез
Symphytum officinale
Symphytum officinale
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Lamiales
породица: Boraginaceae
род: Symphytum
Биномијална номенклатура
Symphytum officinale
Екологија таксона

Гавез (лат. Symphytum officinale), који се још назива и велики гавез, црни гавез, воловски језик, килњак, пљушч, сватовци, свеник, црни корен, је вишегодишња зељаста биљка из породице гавеза оштролиста (Boraginaceae).

Изглед биљке[уреди]

Корен је по типу репаст.[1] споља је црн а на пресеку беле боје.

Стабло је зељасто, усправно и достиже дужину од 30 до 60 cm. У горњем делу се грана, посвуда је веома длакаво и чврсто, а изнутра шупље.[1]

Листови су такође длакави, доњи су ланцетасто-јајасти и постепено се сужавају у лисну дршку, а горњи су седећи.[1]

Цветови су груписани у цвасти увојке. Чашица је двоструко краћа од крунице коју чине прљаворужичасти или жућкастобели листови који су међусобно срасли, па имају звонаст изглед. Унутар крунице су кратке ланцетасте папилозне љуспице. Стубић тучка може бити различите дужине. прашници су епипетални. Биљка цвета од маја до јула.[1]

Плод је орашица.[1]

Станиште[уреди]

Честа је на равничарским теренима, а захтева влажна станишта попут ливада.[1]

Ареал[уреди]

Распрострањен је у највећем делу Европе, све до западног Сибира и Мале Азије. Припада понтско-медитеранском флорном елементу.[2]

Значај[уреди]

Од давнина се гавез користио као лековита биљка за лечење атеросклерозе, али и за зарашћивање рана и опекотина, као и за поспешивање зарастања прелома костију. Користе се корен, млади изданци, стабљике и листови. Сматра се да уколико се ова биљка користи у виду поврћа, сока или чаја, повољно делује и на излечење од астме, хипертензије, реуматизма, остеопоезе, анемије, као и болести плућа.[2]

Значајне супстанце[уреди]

Листови садрже знатну количину каротина. У свежим надземним деловима присутни су гликоалкалоид консолидин као и циноглисин, такође алкалоид због којих је ова биљка отровна. У корену се поред поменутих алкалоида, налазе и мање количине пуринског деривата алантоина. У биљци је откривен и пиролизидин алкалоида симфитина и ешимидина. Приликом испитивања дејства листова и корена гавеза на експерименталне животиње утврђен је хепатотоксични и канцерогени ефекат, посебно код корена. Наиме, код пацова се развија аденом и сарком јетре.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
  2. ^ а б в Којић, М & Јањић, В. 1991. Отровне биљке. Научна књига. Београд.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гавез