Пређи на садржај

Гавка

С Википедије, слободне енциклопедије

Common eider
Одрасли мужјак у гнездећем перју
Женка
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Род: Somateria
Врста:
S. mollissima
Биномно име
Somateria mollissima
Подврсте
Range of S. mollissima
  Breeding range
  Wintering/Feeding range
Синоними

Anas mollissima Linnaeus, 1758

Гавке (Somateria mollissima) у сезони парења у Текселу, Холандија.

Гавка (Somateria mollissima), такође се назива патка Светог Катберта или Кадијева патка, је величине од 50 - 71 цм у дужини, морска патка која је распрострањена дуж северних обала Европе, Северне Америке и источног Сибира. Гнезди се на Арктику и неким северним умереним регионима, али зимује нешто јужније у умереним зонама, када може да формира велика јата на приобалним водама. Може да лети брзином до 113 км/ч.[2]

Гнездо гавке је изграђено близу мора и обложено је гавкиним паперјем, које се скинуто са груди женке. Ова мекана и топла постава се одавно користила за пуњење јастука и јоргана, али је последњих година углавном замењена паперјем од домаћих гусака са фарми, као и синтетичким алтернативама. Иако су јастуци или јоргани од перја сада реткост — обично се продају као луксузна роба — сакупљање перја се наставља и одрживо је, јер се може обавити након што пачићи напусте гнездо без штете по птице.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Гавку је формално именовао шведски природњак Карл Линеј 1758. године у десетом издању своје дела „Systema Naturae“. Сврстао ју је са свим осталим паткама у род Anas и сковао биномско име Anas mollissima.[3] Сада се сврстава са још две врсте у род Somateria, који је 1819. године увео енглески зоолог Вилијам Лич.[4][5] Име рода потиче од старогрчког σῶμα sōma „тело“ (стабло somat-) и ἔριον erion „вуна“. Специфични mollissimus је латинског порекла, што значи „веома мекан“. Оба дела имена се односе на његово паперје.[6]

Препознато је шест подврста:[5]

  • Somateria mollissima v-nigrum (Bonaparte & Gray, GR, 1855) – гнезди се у североисточној Азији и на Аљасци; зимује у Беринговом мору и на Алеутским острвима.
  • Somateria mollissima borealis (Brehm, CL, 1824) – гнезди се на североистоку Канаде, Гренланда и Исланда; зимује у северном Атлантику
  • Somateria mollissima sedentaria (Snyder, 1941) – гнезди се у заливима Хадсон и Џејмс (Канада)
  • Somateria mollissima dresseri (Sharpe, 1871) – гнезди се у југоисточној Канади и североистоку САД; зимује око северозападних атлантских обала
  • Somateria mollissima faeroeensis (Brehm, CL, 1831) – Фарска острва
  • Somateria mollissima mollissima ( Linnaeus, 1758) – гнезди се у северозападној Евроазији; зимује у северозападној и централној Европи

Опис

[уреди | уреди извор]
Лобања гавке
Јаје, Музеј колекције Висбаден

Гавка је и највећа од три врсте гавки и највећа је патка која се налази у Европи, а у Северној Америци је премашују само ретке јединке мошусне патке, која у Северној Америци постоји само у дивљем стању у најјужнијем Тексасу (и вероватно јужној Флориди где живе дивље, али неаутохтоне популације). Мери 50 - 71 цм у дужини, тежи 0.81 - 3.04 кг и обим крила јој је 80 - 110 цм.[7][8] Просечна тежина 22 мужјака у северном Атлантику била је 2.21 кг док је 32 женке имало просечну тежину од 1.92 кг.[9] Карактерише је гломазан облик и велики, клинасти кљун. Мужјак је непогрешив за препознавање, са црно-белим перјем и зеленим потиљком. Женка је смеђа птица, али се и даље лако може разликовати од свих осталих патака, осим других врста гавки, на основу величине и облика главе. Мужјаково оглашавање у току сезоне парења је чудно, готово људски „а-уу“, док женка испушта промукло квакање. Врста је често лако доступна.

Мужјаци европске, источно северно-америчке и азијско / западно северно-америчке расе могу се разликовати по мањим разликама у перју и боји кљуна. Неки ауторитети сврставају подврсту Somateria mollissima v-nigrum као засебну врсту.

Ова врста рони тражећи ракове и мекушце, а су јој омиљена храна. Гавка ће јести дагње гутајући их целе; љуске се затим згњече у желуцу и излучују. Када једе рака, гавка ће уклонити сва његова кљешта и ноге, а затим ће појести тело на сличан начин.

Бројна је, са популацијама од око 1,5–2 милиона птица у Северној Америци и Европи, а такође и великим, али непознатим бројем у источном Сибиру.

Посебно позната колонија гавки живи на Фарнским острвима у Нортамберленду, у Енглеској . Ове птице су биле предмет једног од првих закона о заштити птица, који је установио Свети Кутберт 676. године.[10] Око 1.000 парова се и даље тамо гнезди сваке године. Пошто је Свети Катберт заштитник Нортамберленда, било је природно да гавка буде изабрана за птицу која представља симбол округа; птице се у том подручју и даље често називају Кадијеве патке, при чему је „Кади“ познати облик имена „Катберт“.

У канадском Хадсоновом заливу, локално становништво је 1990-их година приметило значајно изумирање гавки због брзо промена у глечерима. Канадска служба за дивље животиње је неколико година прикупљала и ажурирала информације о својим популацијама, а прелиминарни резултати изгледа показују опоравак популације.[11][12][13] Гавка је тема документарног филма „Људи од пера“ из 2011. године који проучава историјски однос између заједнице Саникилуак и гавки, као и различите аспекте њихове екологије.[14]

Гавка је једна од врсти на које се примењује Споразум о очувању афричко-евроазијских птица селица водоплаварица ( AEWA ).

Друштвено понашање

[уреди | уреди извор]

Гавке су гнезде у колонијама. Гнезде се на приобалним острвима у колонијама величине од мање од 100, па до преко 15.000 јединки.[15] Женке гавки често показују висок степен наталне филопатрије, где се враћају на размножавање на истом острву где су се излегле. Ово може довести до високог степена повезаности између јединки које се гнезде на истом острву, као и до развоја посебних женских друштвених структура заснованих на сродству.[16] Ова повезаност је вероватно играла улогу у еволуцији кооперативног понашања размножавања међу гавкама. Примери ових понашања укључују полагање јаја у гнезда сродних јединки[17], као и јасле, где се женке гавки удружују и деле посао одгајања пачића.[18]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Adult male in eclipse plumage
    Одрасли мужјак у еклипси
  • Male juvenile in first winter plumage, similar but different from eclipse plumage
    Мужјак младе гавке у првом зимском перју, сличан али другачији од перја у еклипси
  • Female
    Женка гавке
  • Male in flight
    Мужјак гавке у лету
  • Eider duck skin coat
    Капут од коже гавке
  • Traditional man-made eider nesting boxes
    Традиционалне вештачке кутије за гнежђење гавки
  • Eider nest on the tundra in the Canadian Arctic
    Гнездо гавке на тундри у канадском Арктику
  • Small eider creche: three adult females over six ducklings at Biddeford Pool, ME.
    Мале јасле за гаге: три одрасле женке и преко шест пачића у базену Бидефорд, Мејн.
  • stretching
    Истезање гавки
  • Common eider with ducklings swimming
    Гавка са пачићима који пливају
  • A Drake Common Eider in the Nonesuch River, Scarborough, Maine.
    Мужјак гавке у реци Нонесач, Скарборо, Мејн.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2018). „Somateria mollissima”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22680405A132525971. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22680405A132525971.en Слободан приступ. Приступљено 12. 11. 2021. 
  2. ^ „The World's Fastest Birds”. 
  3. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). 1 (10. изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 124. 
  4. ^ Leach, William Elford (1819). Ross, John, ур. A Voyage of Discovery made under the orders of the Admiralty in her Majesty's ships Isabella and Alexander, for the purpose of exploring Baffin's Bay, and enquiring into the probability of a North-West passage. London: John Murray. Appendix II, p. 48. 
  5. ^ а б Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јул 2021). „Screamers, ducks, geese & swans”. IOC World Bird List Version 11.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 30. 11. 2021. 
  6. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 258, 359. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  7. ^ „Common Eider”. All About Birds. Cornell Lab of Ornithology. Приступљено 29. 05. 2025. 
  8. ^ Malcolm, Ogilvie; Young, Steve (2004). Wildfowl of the World. New Holland Publishers. ISBN 978-1-84330-328-2. 
  9. ^ Dunning, John B. Jr (1992). CRC Handbook of Avian Body Masses. CRC Press. ISBN 978-0-8493-4258-5. 
  10. ^ Waltho, Chris; Coulson, John (2015). The Common Eider. London, UK: T & A D Poyser. ISBN 978-1-4081-5280-5. 
  11. ^ „Sea Duck Information Series” (PDF). Sea Duck Joint Venture. Архивирано (PDF) из оригинала 07. 09. 2008. г. Приступљено 29. 05. 2025. 
  12. ^ Henri, D.; Gilchrist, H.G.; Peacock, E. (2010). Understanding and Managing Wildlife in Hudson Bay Under a Changing Climate: Some Recent Contributions from Inuit and Cree Ecological Knowledge. A Little Less Arctic. Earth and Environmental Sciences. стр. 267–289. ISBN 978-90-481-9120-8. doi:10.1007/978-90-481-9121-5_13. 
  13. ^ Chaulk, K.G.; Robertson, G.J.; Montevecchi, W.A (10. 11. 2006). „Extinction, colonization, and distribution patterns of common eider populations nesting in a naturally fragmented landscape”. Canadian Journal of Zoology. 84 (10): 1402—1408. 
  14. ^ „People of a Feather”. Приступљено 29. 05. 2025. 
  15. ^ Chapdelaine, G.; Dupuis, P.; Reed, A. (1986). Distribution, abondance et fluctuation des populations d'eider à duvet dans l'estuaire et le golfe du Saint-Laurent" [Distribution, abundance and population fluctuations of the common eider in the Estuary and Gulf of St. Lawrence]. In Reed, A. (ed.). Eider ducks in Canada. Canadian Wildlife Service Report Series (in French). Ottawa, ON: Canadian Wildlife Service. стр. 6—11. 
  16. ^ McKinnon, L.; Gilchrist, H.G.; Scribner, K.T. „Genetic evidence for kin-based female social structure in common eiders (Somateria mollissima)”. Behavioral Ecology. 17 (4): 614—621. doi:10.1093/beheco/ark002. 
  17. ^ Andersson, M.; Waldeck, P. „Host–parasite kinship in a female-philopatric bird population: evidence from relatedness trend analysis”. Molecular Ecology. 16 (13): 2797—2806. Bibcode:2007MolEc..16.2797A. PMID 17594448. doi:10.1111/j.1365-294X.2007.03301.x. 
  18. ^ Öst, Markus; Clark, Colin W.; Kilpi, Mikael; Ydenberg, Ron (јануар 2007). „Parental effort and reproductive skew in coalitions of brood-rearing female common eiders”. The American Naturalist. 169 (1): 73—86. JSTOR 10.1086/510213. PMID 17206586. doi:10.1086/510213. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гавка&oldid=30007129”