Газиводе (језеро)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Газиводе
Jezero Gazivode.jpg
Језеро Газиводе
Координате 42°57′42″ СГШ; 20°34′01″ ИГД / 42.961667° СГШ; 20.566944° ИГД / 42.961667; 20.566944 Координате: 42°57′42″ СГШ; 20°34′01″ ИГД / 42.961667° СГШ; 20.566944° ИГД / 42.961667; 20.566944
Тип вештачко, акумулационо језероакумулационо
Земље басена  Србија
Макс. дужина 24 km
Површина 11,9 km2
Макс. дубина 105 m
Запремина 0.38 km3
Над. висина 694 m
Газиводе на мапи Србије
Газиводе
Газиводе

Језеро Газиводе је вештачко језеро настало 1977. године преграђивањем реке Ибра у њеном горњем току.

Карактеристике[уреди]

Београдска фирма Хидротехника-Хидроенергетика је од 1973 — 1977. године, у атару села Газиводе подигла једну од највећих брана са глиненом основом у Европи, по пројекту фирме "Енергопројект" из Београда. Истоимено језеро се налази се у општини Тутин, у југозападној Србији и у општини Зубин Поток, на северу Косова и Метохије. Изнад језера се простиру планине Мокра Гора у чијем се подножју налази и Манастир Црна Река и Рогозна. Језеро је дужине 24 километара, висина бране је 107 метара, у основи је широка 460, а дуга 408 метара. Основна намена овог језера је наводњавање Косовске низије, али има и мању хидроцентралу која се налази у истоименом месту. каналима се вода из Газивода одводи до Грачаничког језера и користи се за снабдевање града Приштине. Вода из овог хидросистема је такође примењена за неопходно расхлађивање у ТЕ Обилић.

Иако поред језера нема угоститељских објеката, велики број људи обилази ово језеро. Током целе године присутан је велики број рибара, пошто је језеро изузетно богато рибом. Лети долазе и купачи из оближњих села, Зубиног Потока, Косовске Митровице, Новог Пазара, па чак и из удаљених места Косова и Метохије.

Занимљивости[уреди]

Током 2017. и 2018. године међународни тим археолога и научника је извршио низ подводних истраживања. Открили су више споменика средњовековне српске културе на дну језера Газиводе. Најзначајнији од њих су: остаци палате српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, остаци манастира Чкиље, звоника из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некрополе.[1]

Међу подводним открићима налазе се остаци школе за даме, и делови дворца у потопљеном селу Брњаци, одакле је Јелена Анжујска управљала територијама тадашње Зете, Требиња, Плава, Поибарја.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]