Галац
| Галац Galaţi
|
|
|---|---|
Панорама Галца
|
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Галаци |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 249432[1][2] |
| — густина | 1.213/км2 |
| Агломерација | 600.000 (2006) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45°25′24″ СГШ; 28°02′33″ ИГД / 45.423333° СГШ; 28.0425° ИГДКоординате: 45°25′24″ СГШ; 28°02′33″ ИГД / 45.423333° СГШ; 28.0425° ИГД |
| Ндм. висина | 50 м |
| Површина | 241,5 км2 |
 Галац
|
|
Галац (рум. Galaţi, тур. Kalas) град је у средишњој Румунији у историјској покрајини Молдавија. Управно је средиште истоименог округа.
Галац је и највећи румунски град и лука на Дунаву.
Галац и са Браилом, 15 км удаљеним румунским велеградом, чине двограђе Кантемир. Ова урбана зона је после "Великог Букурешта" друга по величини у држави.
Галац има површину од 241,5 kmа у њему је, према попису из 2002, живело 301.854 становника.
Садржај
Географија[уреди]
Галац се налази у источном делу земље, у најјужнијем делу румунске Молдавије, који гравитира Дунаву. Град се образовао на стратешки важном месту на окуци Дунава, где његов ток из правца север-југ прелази у правац исток-запад. Близу града су и ушћа румунских река Прут и Сирет у Дунав, преко којих је град повезан са залеђем. Око града се простире Влашка низија.
Историја[уреди]
Галац се први пут помиње средином 14. века. Катедрала Светог Ђорђа потиче из 17. века. За време Руско-турског рата трупе генерала Михаила Каменског су 1789. спалиле Галац.
Срби у Галацу[уреди]
Купци једне бугарске књиге у том месту били су очигледно и Срби. Од 18 претплатника, чак њих 15 има српску верзију презимена.[3]
Србин Шпиро Ђурковић познаник књижевника Јоакима Вујића, живео је 1841. године у граду Галацу.[4]
Занимљиву књигу о великом насељавању Херцеговаца у Одеси и околини, купио је претлатом 1842. године у Галацу, Спиро Ђорђевић купец Бокељ, родом из Рисна.[5]
Његошеву књигу о црногорском авантуристи, који се лажно представљао да је руски цар, купио је 1851. године А. Милашиновић из Галаца.[6]
Становништво[уреди]
У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.
| 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
|---|---|---|---|---|
| 151.412 | 238.292 | 326.141 | 298.861 | 249.432 |
 |
Овај одељак или његов највећи/значајан део не цитира никакве референце или изворе. (Научите како и када уклонити ову поруку шаблона обавештења)
|
Матични Румуни су најборојније становништво Галца, а од мањина има само Рома.
Занимљивости[уреди]
Галац је центар румунске тешке индустрије. У граду је и највећа румунска железара („Сидекс“, део компаније Арцелор-Митал), те лука и бродоградилиште. У Галцу постоји и фабрика текстила, млинови и прерада рибе. Галац је 1974. добио универзитет.
Референце[уреди]
- ↑ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013.
- ↑ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 05. 08. 2013.
- ↑ Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
- ↑ Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године
- ↑ "Казивање старих Требјешана...", Београд 1842. године
- ↑ Петар Петровић Његош: "Лажни цар Шћепан Мали", Трст 1851. године
Спољашње везе[уреди]
 |
Галац на Викимедијиној остави. |
|
Значајни градови на Дунаву
|
||
|---|---|---|
|
Градови са више од 10.000 становника
|
||
 |
||
|
||
