Пређи на садржај

Галерија фресака

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Галерија фресака
Зграда Галерије фресака у Београду
ВрстаУметнички музеј, галерија
Директор(у оквиру Народног музеја)
АдресаУлица цара Уроша бр. 20
Веб-сајтwww.narodnimuzej.rs/posetite-nas/galerija-fresaka/

Галерија фресака у Београду је музејска установа која се бави прикупљањем, чувањем, проучавањем и излагањем копија фресака и одливака камене пластике из српских средњовековних цркава и манастира. Део је Народног музеја Србије.[1] Галерија је основана са циљем да се на једном месту прикаже највредније српско средњовековно зидно сликарство и пластика, учине доступним широј јавности и заштите од пропадања оригинална дела.

Смештена је у згради у Улици цара Уроша бр. 20 у Београду.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Идеја о стварању збирке копија средњовековних фресака јавила се још пре Другог светског рата, али је Галерија фресака основана тек 1952. године, а за јавност је отворена 1. фебруара 1953. године.[1] Њено оснивање било је подстакнуто потребом да се сачувају и презентују верне копије фресака из српских средњовековних манастира, од којих су многи били тешко доступни или су током ратова претрпели оштећења. Копирање фресака и израда одливака камене пластике вршени су током више деценија од стране стручних тимова сликара-кописта и вајара.[2]

Од 1973. године, Галерија фресака послује у оквиру Народног музеја у Београду (данас Народни музеј Србије) као засебно одељење.[1]

Збирке

[уреди | уреди извор]

Збирке Галерије фресака обухватају преко 1300 копија фресака и око 300 одливака камене скулптуре, који представљају најзначајнија остварења српске средњовековне уметности од XI до средине XV века.

Копије фресака

[уреди | уреди извор]

Збирка копија фресака пружа свеобухватан преглед развоја зидног сликарства у средњовековној Србији. Копије су рађене у оригиналној величини и техници која верно преноси изглед и дух оригинала. Представљене су фреске из најзначајнијих српских манастира:

Изложене копије омогућавају сагледавање стилских промена, иконографских решења и уметничког домета српских средњовековних сликара и њихових радионица.

Одливци камене пластике

[уреди | уреди извор]

Збирка одливака камене скулптуре обухвата копије најзначајнијих остварења средњовековне камене пластике која је украшавала портале, прозоре, капителе и друге архитектонске елементе српских манастира. Ови одливци верно приказују богатство мотива (флорални, зооморфни, геометријски, фигурални) и вештину средњовековних клесара.

Техника израде копија

[уреди | уреди извор]

Копије фресака рађене су техником која подразумева скидање отиска са оригинала на платно или папир, а затим преношење цртежа и сликање на посебно припремљену подлогу која имитира зид. Сликари-кописти су користили пигменте и везива слична онима који су коришћени у средњем веку. Одливци камене пластике рађени су у гипсу.

Активности

[уреди | уреди извор]

Галерија фресака има разноврсне активности:

  • Стална поставка: Представља хронолошки и тематски избор најзначајнијих копија фресака и одливака, пружајући увид у развој српске средњовековне уметности.
  • Повремене тематске изложбе: Организују се изложбе које детаљније обрађују одређене теме, манастире, иконографске мотиве или уметничке радионице.
  • Образовни програми: Галерија организује предавања, радионице, стручна вођења и друге програме намењене ученицима, студентима и најширој публици, са циљем популаризације средњовековне уметности.[1]
  • Издавачка делатност: Објављује каталоге изложби, монографије и друге публикације везане за средњовековну уметност.
  • Чување и конзервација збирки.

Значај

[уреди | уреди извор]

Галерија фресака има изузетан значај за:

  • Очување културног наслеђа: Стварањем верних копија, трајно се чува лик оригиналних фресака и скулптура, од којих су неке током времена оштећене или уништене.
  • Презентација и популаризација: Омогућава да се на једном месту сагледа богатство и разноврсност српске средњовековне уметности, чинећи је доступном широј домаћој и страној публици.
  • Образовање и наука: Представља важан ресурс за проучавање средњовековне уметности за ученике, студенте, истраживаче и стручњаке.
  • Смањење оптерећења на оригиналне споменике: Постојање квалитетних копија смањује потребу за директним излагањем осетљивих оригинала у манастирима.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Галерија фресака - Народни музеј”. narodnimuzej.rs. Приступљено 23. мај 2025. 
  2. ^ „Galerija fresaka u Beogradu – mesto gde se čuva srpsko srednjovekovno nasleđe - Avant Art Magazin”. avantartmagazin.com. Приступљено 23. мај 2025. 
  3. ^ „Галерија фресака - Туристичка организација Београда”. tob.rs. Приступљено 23. мај 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Галерија_фресака&oldid=29945910”