Гана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Република Гана
Republic of Ghana  (енглески)
Крилатица: Слобода и правда
(енгл. Freedom and Justice)
Положај Гане
Главни град Акра
5°33′N 0°15′W / 5.550° СГШ; 0.250° ЗГД / 5.550; -0.250Координате: 5°33′N 0°15′W / 5.550° СГШ; 0.250° ЗГД / 5.550; -0.250
Службени језик енглески
Владавина
Облик државе Уставна демократија
 — Председник Џон Драмани Махама
Историја
Независност Од Уједињеног Краљевства
6. марта 1957.
Географија
Површина
 — укупно 238.540 km2(79)
 — вода (%) 3,5
Становништво
 — 2010.[2] 24.233.431(49)
 — густина 101,59 ст./km2
Економија
Валута Кеди
Остале информације
Временска зона UTC +1
Интернет домен ‍.gh‍
Позивни број +233

Гана (енгл. Ghana), или званично Република Гана (енгл. Republic of Ghana) је унитарна конститутивна демократија држава која излази на Гвијнејски залив, део Атлантског океана, у западној Африци.[3] Територијално Гана заузима 238. 535 km². Граничи се са Обалом Слоноваче на западу, Буркином Фасо на северу и Тогом на истоку. На Сонинке језику реч Гана значи „краљ ратник”.[4]

Прва држава која је на подручју Гане никла, а да је трајала дужи период, је настала у XI веку. Више држава је настајало и нестајало на овом подручју од тада, од којих је најјаче било царство Ашанти.[5]Почевши од XV века, бројне европске силе су се бориле за права на трговину. До краја XIX века овим подручје је контролисало Уједињено Краљевство. Након једног века опирања домородачког становништва данашње границе су одређене током почетка XX века као колонија Златна Обала. Независност је стекла 6. марта 1956. године.[6]

Гана је мултикултурна нација, чија популација броји 29 милиона људи[7], који припадају већем броју различитих етничких, лингвистичких и пелигијских група. Пет посто становништва има традиционална веровања, 67,2 % се изјашњавају као католици, докле муслимани представљају 23,6 % становништва. Географске особине изразито варирају, од обалских савана до тропских шума.

Гана је демократска држава чији је председник и шеф државе и шеф владе.[8] Растући економски и политички просперитет последњих година је од ове афричке државе направио лидера у региону западне Африке. Гана је чланица Покрета несврстаних, Афричке уније, Економске заједнице држава западне Африке, Групе 24 и Комонвелта нација.[9]

Име[уреди]

Реч Гана значи „краљ ратник“ и то је била титула владара средњовековног царства Гане, иако се ово царство налазило северније од данашње Гане. Од имена Гана добијено име Гвинеја, којим су називане неке области у Западној Африци.[10]

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Гана се налази на обали Гвинејског залива само неколико степени северно од екватора и због тога има топлу климу. Гана заузима 238.535 km² и има обалу која је дугачка 560 km. Ова држава се налази између 4° 45′ и 11° северне географске ширине и 1° 15′ источне и 3° 15′ западне географске дужине. Гринички меридијан пролази кроз Гану, пролазећи кроз индустријски приобални град Тему. Гана је географски најближа центру Земље (0°, 0°), иако се он налази у Атлантском океану, приближно 614 km југоисточно од обале ове афричке државе. Гана се граничи са Обалом Слоноваче на западу, на северу се налази Буркина Фасо, а на истоку Того.

Геологија и рељеф[уреди]

Рељеф Гане углавном је раван или брежуљкаст. Узвисине се налазе само на западу и крајњем истоку земље, уз тогоанску границу (највиши врх Маунт Адјафато, 880 m). Средишња Гана покривена је густом шумом чија се површина последних деценија смањује због сече, а северне две трећине земље и уски обални појас покрива савана. Велико акумулацијско језеро Волта са површином од 8.500 km² значајно је за привреду земље.

Воде[уреди]

Гана је држава изузетно богата водама, бројне реке теку кроз њу. Уз то има и велики број језера, што природних, што вештачких који доприносе богатству ове државе. Највеће језеро Гане је вештачко језеро Волта, које формира највећи систем притока на том подручју, њене најважније притоке би биле река Афрам и река Оти чији систем обухвата две трећине река целе државе.На југу се налази неколико мањих река које овај слив не обухвата. Најважније реке тог типа би биле река Пра, река Тано, Анкобара, Бирим и Денсу.

Флора и фауна[уреди]

Клима[уреди]

Клима у Гани је тропска, због чега се издвајају два периода у години: сушни и влажни период.

Историја[уреди]

Замак Елмина 1688. године

Иако је модерна Гана преузела име средњовековног трговачког царства у западној Африци, нема историјских доказа о повезаности двеју држава. Стара Гана је обухватала подручје данашње Мауританије и Малија. Пре доласка Европљана данашња Гана је била периферно подручје великих царстава која су имала средишта на јужном рубу Сахаре. Европљани су се од првих контаката крајем 15. века до средине 19. века ограничили на оснивање обалних трговачких стахица у којима се трговало углавном робовима и златом (отуда потиче и колонијални назив Гане, Златна обала).

Британци су у другој половини 19. века истиснули остале колонијалне силе и заузели унутрашњост земље. Улогу трговине робљем и златом у привреди преузео је плантажно узгајање какаовца и производња какаа који су донели Гани значајне приходе. Покрет за самоуправу и независност који је ојачао након Другог светског рата довео је земљу до осамостаљења 1957. као прву независну државу „црне“ Африке, под водством Квамеа Нкруме.

Владавина Нкрумаха трајала је до 1966. када је свргнут у војном удару. Његова политика пан-афричког социјализма имала је погубне последице по привреду; земља је нагомилала велики спољни дуг, а несташице хране постале су стална појава. Од 1966. до 1981. трајало је раздобље политичке нестабилности са честим војним ударима и сменама влада. Тада власт преузима поручник ратног ваздухопловства Џери Ролингс који је успео да побољша стање у земљи и два пута, 1992. и 1996. да победи на релативно слободним председничким изборима. Ролингса је након избора 2000. заменио опозициони вођа Џон Куфуор. Немири у Обали Слоноваче на почетку 2000-их помогли су Гани због раста цене какаоа, најважнијег ганског извозног производа, иако ни Гана није била поштеђена племенских сукоба на северу земље.

Становништво[уреди]

Као и у многим другим афричким државама, ганско становништво је језички хетерогено, тако да је енглески, језик бивших колонизатора, задржан као службени и језик међусобне комуникације. Најбројније језично-етничке групе су Акан (44%), Моши-Дагомба (16%), Ив (13%) и Га (8%). Међу религијама највише верника има хришћанство 63%, потом следе традиционална афричка веровања 21% и ислам 16%[11].

Најпознатији Ганац данашњице је Кофи Анан, генерални секретар Уједињених нација од 1997.

Административна подела[уреди]

Привреда[уреди]

Привреда Гане темељи се на пољопривреди и рударству. Главни извозни производи су злато, какао и дрво. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектрани Акосомбо на реци Волти. БДП је у 2004. био око 2.300 долара по становнику, мерено по ППП-у.

Државни празник: 6. март.

Референце[уреди]

  1. ^ „Emefa.myserver.org”. Архивирано из оригинала на датум 26. 04. 2012. Приступљено 21. 12. 2010. 
  2. ^ Национална агенција за статистику
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ Jackson, John G. (2001). Introduction to African Civilizations. Сједињене Америчке Државе: Citadel Press. стр. 201. ISBN 978-0-8065-2189-3. 
  5. ^ „Asante Kingdom”. Afrika-Studiecentrum (на језику: енглески). 8. 6. 2014. 
  6. ^ „Video: A New Nation: Gold Coast becomes Ghana In Ceremony, 1957/03/07” (на језику: енглески). 1957. 
  7. ^ „Ghana Population (2018)”. Worldometers (на језику: енглески). 
  8. ^ „Gana”. CIA World FactBook (на језику: енглески). 20. 5. 2016. 
  9. ^ „Ghana-US relations”. United States Department of State (на језику: енглески). 13. 2. 2013. 
  10. ^ Харпер, Даглас. „Etymology of Ghana”. Online Etymology Dictionary (на језику: енглески). 
  11. ^ Чињенице о народу Гане, од 13. јула 2006.

Литература[уреди]

  • Jackson, John G. (2001). Introduction to African Civilizations. Сједињене Америчке Државе: Citadel Press. стр. 201. ISBN 978-0-8065-2189-3. 

Спољашње везе[уреди]