Гаре (Мађарска)
| Гаре мађ. Garé | |
|---|---|
  Католичка и реформатска црква | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Јараш | шиклошки |
| Основан | 1214. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 277[1] |
| — густина | 33,29 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 55′ 08″ С; 18° 11′ 35″ И / 45.91875° С; 18.19299° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 113 m |
| Површина | 8,53 km2 |
  Гаре Гаре на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7812 |
| Позивни број | (+36) 72 |
| Веб-сајт | |
| gare | |
Гаре (мађ. Garé) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шиклошком срезу.[2]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Назив насеља потиче од имена породице Гара која је овде имала поседе у средњем веку, првобитно значење у овом случају: Гара'јево (Garáé), означава припадност.[3][4] Према Фриђеш Пештију, назив насеља потиче од тамка који се налазио северно од села и који је некада стајао на оближњем брду. (Domb-dűlő).[4]
Географија
[уреди | уреди извор]Село се налази у јужном Задунавју, око 17 километара јужно од Печуја ваздушном линијом и 21 километар јужно од пута. Село је окружено Секе и Бошта рововима.[4] Мештани северни део називају Фелшефалу, а јужни Алшофалу. На основу верске поделе, први се звао папистички (католички) део, а други каломистички (реформисани) део.[4]
Суседна насеља: Бошта са севера, Саланта са североистока, Туроњ са истока, Чарнота са југа, Сава са југозапада и Секе са северозапада.[5]
Историја
[уреди | уреди извор]Гаре и његова околина били су насељени већ у каменом добу, према археолошким налазима пронађеним овде.[6]
Име насеља се у документима први пут помиње 1329. као Гарее, затим 1332. као Гара, а 1446. као Гаре. Гаре је био власништво војводе Ласла из породице Кан, од кога су га наследили синови Шандора Некчеја из породице Аба у замену за кварт ћерке своје мајке. Године 1329. пут који води овамо помиње се у пограничном округу старог Кисдера. Породице Дерзси, Химфи, Некцсеи и Хедервар такође су поседовале насеље, које је углавном било насељено Мађарима.[6]
Према дефтерском попису из 1554. године у селу су живела 23 главе породица, према попису из 1565. године 25, а према попису из 1582. године 30.[4] Село је опстало упркос терету двоструког опорезивања, то јест, порез су морали да плаћају и турским и мађарским господарима.[4] Током |турског периода село је остало хришћански али је постало више реформатскоо.[7]
Реформатска скупштина постала је независна од савске (насеље Сава) скупштине 1796. године.[8]
Године 1851, Елек Фењеш је написао следеће о селу:[тражи се извор]
Гаре, мађарско село у округу Барања, налази се на узвишењу и некада је припадало Палатин Гари, који је владао замком Шиклош, а у северном делу села још увек постоје велике рушевине зграда. До Печуја 2 мфлд, ут. стр. Сланутак 3/4 сата. Живи на 239 р. кат., 205 уп., а обе конфесије имају локалне свештенике и цркве. Његова граница је 1.800 јутара, од чега урб. унутрашње парцеле 100 ч., ораница 511 ч., ливада 231 ч., Мајорсаг унутрашње парцеле 16, ораница 243 ч., ливада 18 ч., засебна властела. чисти пашњак 16 2/8, шума 111 ч., урбер тсист 35, шума 151 ч., виноград 50 ари. Његова жута глинена земља производи пшеницу, раж, кукуруз, хељду и овас. Бирја, протојереј печујски.
Године 1974. производне задруге Гаре и Турони спојиле су се са Салантијем. Осамдесетих година двадесетог века велика количина опасних хемикалија одложена је на депонију која се налази на граници насеља.
Депонија опасног отпада Гаре основана је 1970-их година. Десетине хиљада буради хемикалија бачено је на локацију БВМ, а количина халогенизованих ароматичних угљоводоника пронађена у земљишту је неколико хиљада пута већа од дозвољеног нивоа.[9]
Демографија
[уреди | уреди извор]Током пописа 2011. године, 82,7% становника изјаснило се као Мађари, 5,4% као Роми, 0,3% као Хрвати и 0,3% као Немци (16,9% се није изјаснило; због двојног идентитета укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 54,2%, реформисани 11,9%, лутерани 1%, неденоминациони 11,2% (20,7% се није изјаснило).[10]
У 2022. години, 88% становништва се изјаснило као Мађари, 3,3% као Роми, 0,7% као Немци, 0,4% као Словаци и 0,7% као друге, ненационалне националности (12% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према њиховој религији, 35,6% су били римокатолици, 12,4% реформирани, 0,7% лутерани, 2,9% остали католици, 16,7% неконфесионални (31,3% није одговорило).[10]
| Попис становништва | ||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| |||||||||||||||||||||||||||
| Извор: Подаци о селу на citypopulation.de.[11] | ||||||||||||||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Gazetteer of Hungary, 1 January 2025”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 28. јануар 2026.
- ^ Основни подаци и поштански број села
- ^ Györffy, 1987, 305. o.
- ^ а б в г д ђ Zentai, 55. o.
- ^ „Distance Calculator Find Distance Between Cities”. Distance Calculator. Приступљено 19. јануар 2026.
- ^ а б Кратка историја Гаре
- ^ Zentai, 56. o.
- ^ Zentai, 103. o.
- ^ „A Garéi veszélyeshulladék-lerakó esetében”.
- ^ а б Гаре Helységnévtár
- ^ Гаре на citypopulation.de
Референце
[уреди | уреди извор]- Györffy, György (1987). Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza. Akadémiai Kiadó. (језик: мађарски)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Веб-сајт локалне самоуправе (језик: мађарски)
- Гаре на fallingrain.com
- Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља (језик: мађарски)
