Гарсија од Галиције

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гарсија II од Галиције
Reis de Galiza2.jpg
Минијатура Краљеви Галиције.
Датум рођења 1042.
Место рођења Кнежевина Кастиља
Датум смрти 22. март 1090.(1090-03-22) (47/48 год.)
Место смрти Замак Луна
Краљевина Леон
Гроб Пантеон краљева у Светом Исидору, Леон (град)
Династија Кућа Химене
Отац Фернандо I од Кастиље
Мајка Санћа од Леона
Краљ Галиције
Период 10651071.
Претходник Фернандо I од Леона
Наследник Санчо II од Кастиље
Краљ Галиције
Период 10721073.
Претходник Санчо II од Кастиље
Наследник Алфонсо VI од Леона

Гарсија II (шпански: García II; 1042Замак Луна, 22. март 1090) био је краљ Галиције (1065—1071) и (1072—1073). Постао је краљ 1065. када је подељена територија којом је управљао његов отац, краљ Фернандо I од Кастиље. Гарсија је под своју управу добио Галицију и део Португала. Збацио га је са власти старији брат Санчо II од Кастиље и послао у егзил на севиљски двор. У борбама око престола које су уследиле између Алфонса и њихове сестре Ураке с једне и Санћа II с друге стране, Алфонсо VI од Леона је изашао као победник. Гарсији је дозвољен повратак у Шпанију, али је његов брат Алфонсо 1073. године наредио да Гарсија буде затворен у замку Луна и никада не буде пуштен на слободу. Гарсија је постао личност кастиљанске поезије и прозе, нарочито популаран у средњем веку.

Порекло[уреди]

Гарсија II је био најмлађи син краља Фернанда I (у неким изворима Фердинанда I), кнеза Кастиље и његове супруге, Санће од Леона. Његова мајка била је ћерка Алфонса V и краљице Елвире .Његов отац био је син Санћа III и краљице Муниадоне Браћа и сестре су му били, редом, Санчо II, Алфонсо (краљ Леона) и инфанткиње Елвира и Урака.

Успон на власт[уреди]

После смрти свог оца Фернанда I, у складу са тестаментом, Гарсија је под своју управу прихватио Галицију, а поред тога је успео да поврати важну област на територији данашњег Португала, где је и град Коимбра. Затим му је одобрено да прима данак од муслиманских изгнаника у Севиљи и Бадахосу. Његова браћа Санчо II и Алфонсо су под своју управу добили Краљевину Кастиљу и Краљевину Леон. Његове сестре Урака и Елвира су добиле контролу над манастирима три краљевине и градове под својом управом. За време своје владавине обновио је старе епархије Брагу, Ламего и Туј. Помагао је манастир Сан Антолин у Токесу. У бици код Педросе 1071. је однео победу над Нуњом Мендесом, последњим владарем династије Вимара-Перез, који је 1070. подигао устанак против Гарсије мислећи да је његов положај ослабљен после смрти његова два највећа савезника Уистрарија и Кресконија-бискупа градова Луго и Сантијаго де Компостела. Након што је Нуњо Мендес умро у бици, краљ је анектирао португалску територију, и у складу са признањем о његовој доброј позицији, он преузима титулу краља Галиције и Португала.[1]

Губитак власти[уреди]

Међутим, још од смрти Фернанда I дошло је до нетрпељивости међу браћом, због поделе очевине, и Гарсија је први међу њима изгубио своју круну. Његова браћа намеравала су да изнова уједине краљевства и да међу собом поделе Галицију. Непријатељства га приморавају да бежи у централни Португал, све док га брат Санчо није ухватио у Сантарелу. Краљевство је подељено 1071. Његову територију су међу собом разделила његова браћа. Грофовина Портукале припала је Алфонсу, а север је припао Санћу. Гарсија је најпре затворен у Бургосу привремено, а потом у Севиљи, након што је 1072. прогнан под заклетвом у суд муслиманског краља Севиље ал Мутамида.

Повратак на трон[уреди]

Након смрти Гарсијиног брата Санћа II, 1072. године, Гарсија се вратио из изгнанства и покушао да поврати краљевство. Међутим, његов повратак је био кратког даха. Алфонсо га је позвао и затварио 13. фебруара 1073. године у замку Луна, где је дочекао смрт 17 година касније 22. марта 1090.

Смрт и гробница[уреди]

Након његове смрти у замку Луна, његово тело је пребачено у Леон, где је сахрањен у краљевском пантеону Сан Исидро од Леона. На његовој сахрани у Сан исидру, присуствовао је његов брат Алфонсо, инфанткиње Урака и Елвира.[2]

На његовом споменику је писало:
H. R. DOMINUS GARCIA REX PORTUGALLIAE ET GALLECIAE. FILIUS REGIS MAGNI FERDINANDI. HIC INGENIO CAPTUS A FRATRE SUO IN VINCULIS. OBIIT ERA MCXXVIII XIº KAL. APRIL.
превод на кастиљански:
Aquí yace el rey García de Portugal y Galicia, hijo del gran rey Fernando, que fue capturado por su hermano con engaño. Murió preso el 22 de marzo de 1090
што преведено на српски значи:
Овде почива краљ Гарсија од Португала и Галиције, син великог краља Фернанда, који је био ухваћен од стране свога брата на превару. Умро је затворен 22. марта 1090. године.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Санчо II од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
8. Гарсија Санчез II од Памплоне
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Urraca Fernández of Castile
 
 
 
 
 
 
 
4. Санчо III од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Fernando Bermúdez de Cea
 
 
 
 
 
 
 
9. Химена Фернандез
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Elvira Díaz of Saldaña
 
 
 
 
 
 
 
2. Фернандо I од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. García Fernández, Count of Castile
 
 
 
 
 
 
 
10. Санчо Гарсија од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ava of Ribagorza
 
 
 
 
 
 
 
5. Muniadona of Castile
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Gómez Díaz, Count of Saldaña
 
 
 
 
 
 
 
11. Urraca Gómez
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Muniadona Fernández of Castile
 
 
 
 
 
 
 
1. Гарсија од Галиције
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ordoño III of León
 
 
 
 
 
 
 
12. Bermudo II of León
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфонсо V од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. García Fernández, Count of Castile
 
 
 
 
 
 
 
13. Elvira García
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ava of Ribagorza
 
 
 
 
 
 
 
3. Санћа од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Gonzalo Menéndez, Count of Portugal
 
 
 
 
 
 
 
14. Menendo González, Count of Portugal
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Ilduara (Ildonza) Peláez
 
 
 
 
 
 
 
7. Elvira Mendes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Tutadona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Самарџић 2003, стр. 115-118.
  2. ^ Arco y Garay 1954, стр. 188.

Литература[уреди]

  • Blanco Lozano, Pilar . Colección diplomática de Fernando I (1037–1065) editorial Centro de Estudios e Investigación «San Isidoro», (CSIC-CECEL) y Archivo Histórico Diocesano León. 1987. ISBN 978-84-00-06653-6.
  • Arco y Garay, Ricardo (1954), Sepulcros de la Casa Real de Castilla editorial de Instituto Jerónimo Zurita, Consejo Superior de Investigaciones Científicas OCLC 11366237
  • Самарџић, Никола (2003). Историја Шпаније. pp. 115-118, Београд, Плато. ISBN 978-86-447-0121-7. 
  • Falque, Emma . Historia compostelana, Akal Ediciones, Madrid, España. 1994. ISBN 978-84-460-0417-2.