Гас маска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Руска гас маска (ПМК-2)

Гас маска, средство за заштиту човјека (лица, очију , респираторног, дигестивног и нервног система) од радиолошке, хемијске и биолошке контаминације гасовима, паром, чврстим и течним агенсима и честицама прашине. Користи се у мирнодопским и ратним условима. Формацијски је обавезна у заштити од хемијских удеса у превозу опасних материја и индустрији, у гашењу пожара, у полицијским и војним снагама. Обавезан је дио појединачне опреме сваког ватрогасца, полицајца и војника. Поставља се на главу. Анатомски је обликована лицу и захваљујући својој флексибилности се помоћу затезних врпци, једноставно примјерава сваком појединачном облику главе, штитећи херметички лице, очи, нос и уста од спољних утицаја. Само са посебним додацима штити и од угљен-моноксида.[1] Уколико кожа главе није физички заштићена, кожа апсорбује отровне агенсе и тако контаминише организам. Отровни материјал у ваздуху може бити нека врста отровног гаса (нпр. хлор који је коришћен у Првом светском рату) или честица (биолошки агенси, односно биолошко оружје као што су вируси, бактерије и отрови). Већина гас маски пружа заштиту против оба типа отровног материјала. У Великој Британији, током Другог светског рата, због ограниченог броја гас маски, ношење истих је постало ствар престижа и помодарства, па су људи носили гас маске и приликом обављања редовних активности, одласка у паб или шетњу.

Историја[уреди]

Британски пар носи гас маске у свом дому 1941.
Немачка гас маска из Првог светског рата

Према часопису Popular Mechanics, у Античкој Грчкој сунђер је коришћен као гас маска."[2] Претечу модерне гас маске измислио је 1847. Луис Хаслет. Овај уређај је омогућавао дисање на нос и уста инхалирањем ваздуха кроз филтер у облику сијалице и вентила за издисај ваздуха назад у атмосферу.[3]

Занимљивости[уреди]

У војсци се на команду "Отрови" брзо ставља маска на лице и наставља са обављањем предвиђених активности.

За правилан избор и правилну примену противогазов у индустрији, стручњаци написали уџбенике: Сједињене Америчке Државе [4] [5] [6], Уједињено Краљевство [7], Канада [8], Немачка [9].

Референце[уреди]

  1. Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959. г.
  2. Hearst Magazines (January 1984). „Popular Mechanics”. Hearst Magazines: 163—. ISSN 00324558. 
  3. „The invention of the gas mask”. Ian Taggart. 
  4. Nancy J. Bollinger, Robert H. Schutz, ур. (1987). A Guide To Industrial Respiratory Protection. DHHS (NIOSH) Publication No. 87-116 (на језику: енглеском). Cincinnati, Ohio: National Institute for Occupational Safety and Health. стр. 305.  . Превод на руски језик: Руководство по респираторной защите в промышленности PDF Wiki
  5. Linda Rosenstock, ур. (1999). TB Respiratory Protection Program In Health Care Facilities - Administrator's Guide. DHHS (NIOSH) Publication No. 99-143 (на језику: енглеском). Cincinnati, Ohio: National Institute for Occupational Safety and Health. стр. 120.  Превод на руски језик: PDF Wiki
  6. Nancy J. Bollinger, ур. (2004). NIOSH Respirator Selection Logic. DHHS (NIOSH) Publication No. 2005-100 (на језику: енглеском). Cincinnati, Ohio: National Institute for Occupational Safety and Health. стр. 32.  Превод на руски језик: Руководство по выбору респираторов PDF Wiki
  7. Respiratory protective equipment at work. A practical guide. HSG53 (на језику: енглеском) (4 изд.). Crown. 2013. стр. 59. ISBN 9780717664542. 
  8. Jaime, Lara; Mireille, Vennes (2002). Guide pratique de protection respiratoire (на језику: француском). Montréal: Commission de la santé et de la sécurité du travail du Québec. стр. 55. ISBN 2-550-37465-7. 
  9. BGR/GUV-R 190 Benutzung von Atemschutzgerдten (PDF) (на језику: немачком) (Deutsche Gesetzliche Unfallversicherung e.V. (DGUV), Medienproduktion изд.). Berlin: Deutsche Gesetzliche Unfallversicherung e.V. (DGUV). 2011. стр. 174.