Гатчињски дворац

С Википедије, слободне енциклопедије
Гатчињски дворац
Gatchina Palace, Southern facade.jpg
Гатчињски дворац, јужна фасада
Светска баштина Унеска
Званично имеГатчињски дворац
МестоГатчина, Русија Уреди на Википодацима
Координате59° 33′ 50″ СГШ; 30° 06′ 29″ ИГД / 59.563904° СГШ; 30.107979° ИГД / 59.563904; 30.107979
Површина3.135 ha (337.400.000 sq ft)
Критеријумi, ii, iii, vi
Референца540
Упис1990. (14. седница)
Веб-сајтgatchinapalace.ru

Гатчињски дворац (рус. Большой Гатчинский дворец) је дворац који се налази у Гатчини, удаљен 45 километара од Санкт Петербурга. Изграђен је 1781. године.

Пројектовао га је италијански архитекта Антонио Риналди за грофа Григорија Орлова, љубавника царице Катарине Друге. Њих двоје су непосредно пре изградње дворца добили дете, 1762. године, Алексеја Григоријевича Бобринског. Гатчињски дворац се градио у периоду од 1766. до 1781. године, али Орлов је умро 1783. године, само две године након њеног завршетка.[1] Касније је царица откупила имање од Орловљевих наследника и поклонила га сину, великом кнезу Павлу I Петровичу и од тада је то постало његово омиљено имање.

Дворац је имао трг за параде и Дворски парк с Грбавим мостом и дворану у којој је Павле организовао „витешку вртешку”. Гости су се вртели око стуба на дрвеним коњићима и трудили се копљем погодити циљ, велики висећи прстен или нацртану карикатуру Маура.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Историја Гатчине почиње у 18. веку, када је цар Петар Велики указом наредио да се на овом месту подигне имање и поклонио га својој вољеној сестри Наталији Алексеевној. Након смрти принцезе мењао је неколико власника, док га царица Катарина Велика није поклонила свом миљенику грофу Грифорију Орлову. Тада на овом месту почиње интензивна градња. После смрти грофа Орлова, Гатчина је постала резиденција Павла I који је ту живео 18 година, Гатчини доделио статус града и посебан грб. Касније је град припадао Марији Фјодоровној, затим Николају I, Александру II и Николају II.

Овде се налази омиљена резиденција руских царева Павла I и Александра III.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Најлепши дворци које су руски владари и владарке поклањали љубавницима”. blic.rs. 4. септембар 2017. Приступљено 28. фебруар 2021. 
  2. ^ Кубатјан, Григориј (5. април 2016). „Pet znamenitih povijesnih mjesta oko Sankt-Peterburga”. hr.rbth.com. Приступљено 28. фебруар 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]