Гашпар Алапић

С Википедије, слободне енциклопедије
Гашпар Алапић
Грб породице Алапића.
Лични подаци
Место рођења, Краљевина Угарска
Датум смрти4. април 1584.(1584-04-04) (59 год.)
Место смртиВуковина, Велика Горица,  Хабсбуршка монархија
Војна каријера
Служба1566–1584.
Војска Краљевина Хрватска
Родкоњица
Чинкапетан Кањиже (1571—1573)
бански намесник (1573—1574)
бан Хрватске и Славоније (1574—1578)[1]
Учешће у ратовимаБитка код Сигета
Битка код Керестинца (1573)
Стубичка битка

Гашпар Алапић (?, прва четвртина 16. века – Вуковина код Велике Горице, 4. април 1584) је био бан краљевина Хрватске и Славоније у периоду од 1574. до 1578. године.[2]

Војна каријера[уреди | уреди извор]

Наследио је Вуковину и Грегуровец, а брат му Никола Велики Калник. Као капетан, поразио је 17. јула 1566. године код Шиклоша (Siklós) санџак-бега Мухамеда из Тирбале. У бици код Сигета, Никола Зрински га је 6. јуна 1566. именовао својим замеником у случају смрти. Заједно са Зринским пробио се из запаљене тврђаве 7. септембра и био је један од ретких преживелих (уз Ференца Чрнка, секретара Зринског), али је заробљен од Турака. Пошто се био преобукао у обичног војника, а низак растом и грбав, за откуп Турци су тражили само 500 форинти. Откупио га је из турског заробљеништва син кнеза Николе, кнез Јурај Зрински. Године 1571. постао је градски капетан Кањиже (Nagykanizsa). Бан Јурај Драшковић именовао га је за команданта војске која је угушила сељачки устанак 1573. године и за банског намесника, јер су земаљског капетана Шимуна Кеглевића већ опколили у Лобору његови кметови. (С. Клаић сматра да Кеглевић није желео да одговори на Банов позив.) Сабравши војску поразио је побуњенике прво код Керестинца и Мокрица 6. фебруара 1573.[1] Из Загреба је са војском кренуо на главнину побуњеника под Матијом Губецом. Главнину побуњеничке војске потукао је у бици код Стубичких Топлица 9. фебруара. Са побеђенима је поступао немилосрдно.[2]

Бан Хрватске и Славоније[уреди | уреди извор]

Постао је бан 15. октобра 1574., али је радио само војне послове; администрацију и правосуђе задржао је бан Јурај Драшковић.[1] Са банске дужности покушао је да се повуче већ 13. марта 1576., али је ипак остао све до именовања новог бана Крсте Унгнада почетком 1578. Током бановања је значајну пажњу посветио борби против Турака, који су у 1576. и 1578. опустошили и његове поседе. Краљ Рудолф потврдио је поседе Гашпару и његовом брату 26. марта 1580. По жељи у тестаменту, сахрањен је у паулинској цркви у Реметама поред свога оца.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 79. 
  2. ^ а б в „Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 18. 12. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 79. 
  • Anton Vramec: Kronika vezda znovich zpravliena kratka. Lublana 1578, 65.
  • Juraj Rattkay: Memoria regum et banorum Dalmatiae, Croatiae et Sclavoniae. Vienne 1652, 148–149.
  • Janez Vajkard Valvasor: Die Ehre des Hertzogthums Crain, 4. Nurnberg 1689, 472, 480, 485.
  • Miklós Istvánffy: Historia regni Hungariae. Viennae, Pragae et Tergesti 1758, 290, 300, 304, 324, 326, 327.
  • Johann Vinzenz Sonntag: Die Hand mit dem Säbel der Allapi. Croatia, 3(1841) 100, str. 401–402.
  • Kaspar Alapy. Luna, 1851, 52, str. 206. *
  • Ivan Kukuljević Sakcinski: Grad Veliki Kalnik. Leptir, 1(1859) str. 312–314.
  • Aleksa Ivić: Prilozi za povijest Hrvatske i Slavonije u XVI. i XVII. vijeku. Starine JAZU, 1916, 35, str. 308–309.
  • Ferdo Šišić: Hrvatski saborski spisi. Zagreb 1916, III; 1917, IV.
  • Rudolf Horvat: Kako se Gašo Alapić izbavio iz turskog ropstva. Omladina, 13(1929–30) 8, str. 158 i Hrvatski dnevnik, 5(1940) 1673, str. 22.
  • Julian Vladimirović Bromlej: Krest janskoe vosstanie 1573 g. v Horvatii. Moskva 1959.
  • Josip Adamček: Seljačka buna 1573 (monografija). Zagreb 1968, 144, 153–159.
  • Ferenc Črnko: Podsjedanje i osvojenje Sigeta. Zagreb 1971, 12.
  • Vjekoslav Klaić: Povijest Hrvata, 5. Zagreb 19732, 330, 332, 373–375, 378, 382, 385, 386, 388, 390, 395, 396, 398, 399, 406–409, 411–413.
  • István Sinkovics: Madarska historiografija o hrvatsko-slovenskom seljačkom ustanku 1573. Radovi IHP, 1973, 5, str. 209.
  • Bogo Grafenauer: Boj za staro pravdo v 15. in 16. stoletju na Slovenskem. Ljubljana 1974, 288, 289, 292, 293, 300, 301, 303–305.
  • Ivan Kampuš i Josip Adamček: Popisi i obračuni poreza u Hrvatskoj u XV i XVI stoljeću. Zagreb 1976. — Nada Klaić: Legenda i stvarnost u huni 1573, god. Jugoslovenski istorijski časopis, 17(1978) 1/4, str. 182, 190, 191.
  • Josip Adamček: Agrarni odnosi u Hrvatskoj od sredine XV do kraja XVII stoljeća. Zagreb 1980.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гашпар_Алапић&oldid=27344247”