Гај Јулије Јул (конзул 447. п. н. е.)
| Гај Јулије Јул | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Гај Јулије Јул (лат. Gaius Julius Iullus) је био конзул 447. године п. н. е, а поново 435. године п. н. е.[1]
Породица
[уреди | уреди извор]Јулије је био син Гаја Јулија Јула, конзула из 482. године п. н. е, и члана првог децемвирата из 451. године п. н. е. Вероватно је био унук Гаја Јулија Јула, који је обављао конзулат 489. године п. н. е. Његов стриц, Вописко Јулије Јул, био је конзул 473. године п. н. е. Неки од припадника рода Јулија Јула, који су у наредним деценијама након Гаја обављали највише магистратске дужности, могли су бити његови потомци, али једини за које су познате филијације и који су достигли конзулат били су син и унук његовог стрица.[1][2]
Каријера
[уреди | уреди извор]Први пут конзул 447. године п. н. е., Јулије и његов колега, Марко Геганије Макерин, наследили су државу још увек пуну тензија између аристократске странке у сенату и народа, чији су главни заштитници били трибуни плебса. Конзули су добили налог да регрутују војнике за борбу против Еква и Волска, што је неизбежно могло разгневити народ; међутим, пошто непосредна претња није била очигледна, они су обуставили наредбу, закључујући да би немири у граду само охрабрили непријатеље Рима. Упркос мерама за очување мира, конзули нису могли да спрече екстремније делове аристократске странке да се удруже и застрашују трибуне, тако да су ти трибуни, у страху за своје животе, постали потпуно неефикасни.[3][4][5]
Током Јулијевог другог конзулата, 435. године п. н. е., Рим је био у сред епидемије која је започела претходне године. Уобичајени планови за подизање војске против ривалских градова морали су бити обустављени, што је пружило прилику становницима Фидене. Уз помоћ Веја, Фидењани су изашли на бојно поље и продрли дубоко у римску територију, према Ливију, скоро до Видикових врата (Colline Gate). Јулије је скупио доступне војнике и заузео градске зидине, док је његов колега, Прокул Вергиније Трикост, сазвао сенат у храму Квирина, а затим именовао Квинта Сервилија Приска за диктатора.[6][7][8]
Сервилије и његов магистер еквитумa, Постум Аебутије Елва, сазвали су скуп свих способних мушкараца изван Видикових врата (Colline Gate) и одмах изашли на бојно поље. Узнемирени римским активностима, Фидењани и њихови савезници су се повукли и били су гоњени од стране диктаторове војске све док нису потражили уточиште иза зидина Фидене. Пошто није имао ресурсе за дугу опсаду, Сервилије је утврдио положаје својих војника и створио привид опсаде, док су инжењери копали пролаз испод градског зида до цитаделе, коју је Сервилије потом заузео, зарадивши себи презиме Фидена.[9][8]
Јулије и Вергиније су мирно привели крају свој мандат. Једини други значајан догађај било је одржавање пописа становништва (census) на Марсовом пољу (Campus Martius) по први пут; један од цензора био је Марко Геганије Макерин, који је пре дванаест година био конзул заједно са Јулијем.[9][8]
Историчар Лициније Мацер је навео да су Јулије и Вергиније поново изабрани за конзуле наредне године; међутим, Валерије Антиас и Елије Туберо наводе да су конзули били Марко Манлије Капитолин и Квинт Сулпиције Камерин Претекстат, док су Мацер и Туберо поменули алтернативне традиције према којима су Манлије и Сулпиције били конзуларни трибуни заједно са Сервијем Корнелијем Косом. Диодор се слаже са овом последњом верзијом.[10][11][8]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ливије, Тит. Ab Urbe Condita [Од оснивања града] (на језику: латински).
- Диодор са Сицилије. Bibliotheca Historica [Историјска библиотека] (на језику: латински). XII.
- Smith, William, ур. (1849). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology [Речник грчких и римских биографија и митологије] (на језику: енглески). II. Бостон: Little, Brown and Company.
- Broughton, T. Robert S. (1952). The Magistrates of the Roman Republic [Магистрати Римске републике] (на језику: енглески). American Philological Association.
