Гваделуп

С Википедије, слободне енциклопедије
Гваделуп
Guadeloupe
Крилатица: Liberté, Égalité, Fraternité
(Слобода, једнакост и братство)
Химна: La Marseillaise
Марсељеза
Положај Гваделупа
Главни градБас Тер
Службени језикфранцуски
Владавина
Облик државефранцуске прекоморске територије
 — ПредседникВикторен Лирел
Историја
Географија
Површина
 — укупно1.628 km2(-)
Становништво
 — 2013.[1]405.739(175)
 — густина249,23 ст./km2
Економија
Валутаевро
Остале информације
Временска зонаUTC -4
Интернет домен.gp
Позивни број+590

Гваделуп (франц. Guadeloupe) је једна од француских прекоморских територија и уједно највеће острво малог архипелага у Малим Антилима (Карипско море). Налази се око 600 километара северно од обале Јужне Америке, и 600 километара источно од Доминиканске Републике.

Кристифор Колумбо је био први Европљанин који је открио ово острво, 4. новембра 1493. Назвао га је Гваделупе по шпанском ходочасничком центру Санта Марија де Гваделупе. Упркос отпору локалних Индијанаца, Французи су успели да колонизују Гваделуп 1635.

Географија[уреди | уреди извор]

Мапа архипелага

Архипелаг се налази на 16° 20' сгш, што је иста позиција на северу попут Тајланда или Хондураса, а по географској дужини налази се на подневку Лабрадора и Фолкландских Острва.

Архипелаг Гваделуп се састоји већим делом из два острва раздвојена појасом мора под именом „Слана река“, а повезана преко 2 моста. Веће од ова два острва је Бас Тер (Basse-Terre - „ниска земља“, 848 км²), вулканског порекла, са активним вулканом Суфријер висине 1467 m. Друго острво је Гранд Тер (Grande-Terre - „велика земља“, 588 км²). На стенама Гранд-тера налазе се главне туристички хотели и плаже.

Остала острва архипелага су:

Државна управа[уреди | уреди извор]

Гваделуп има статус француског департмана и региона. До фебруара 2007. Гваделуп је административно укључивао и два мања удаљена острва: Свети Бартоломеј и северни део острва Свети Мартин.

Привреда[уреди | уреди извор]

Лоша економска ситуација Гваделупа се описује са два индикативна податка: проценат незапослености је 27,8% (1998), а проценат покривености увоза извозом је 6% (1996). Ипак, БДП по становнику је 9.000$ годишње, што је више од суседних, независних острва.

Пољопривреда (шећерна трска, банане, диње, итд.) преживљава захваљујући субвенцијама државе. Малобројна индустрија на острву је углавном прехрамбена: шећеране, производња рума и конзервисане хране. Постоји и једна цементара. Туризам је једини сектор економије који је успешан.


Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1961.1967.1974.1982.1990.1999.2006.
276.545305.312315.848317.269353.431386.566400.736

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]