Пређи на садржај

Гвалица

С Википедије, слободне енциклопедије

Гвалица (такође гвала, пелет или избљувак, у соколарству позната и као кастинг) представља компактну куглицу која се састоји од несварљивих делова плена, попут костију, зуба, крзна и перја, коју одређене врсте птица повремено регургитирају. Избацивање се углавном одвија на одређеним местима на којима птица проводи време, па се често на тим локацијама могу пронаћи десетине куглица. Биолози често испитују ове куглице како би утврдили количину и врсту плена којим се птица хранила.[1][2][3]

Гвалице утине
Анатомија дигестивног тракта птице.

Формирање и функција

[уреди | уреди извор]

Избацивање гвалице омогућава птици да уклони несварљиви материјал из преджелуца (жлезданог желуца). Код птица грабљивица, регургитација гвалица служи и за „чишћење” делова дигестивног тракта, укључујући једњак. Гвалице се формирају у периоду од шест до десет сати након оброка у мишићном желуцу (гушчеру) птице.

Врсте птица које производе гвалице

[уреди | уреди извор]

Осим сова и јастребова, многе друге врсте такође избацују гвалице, укључујући гњурце, чапље, корморане, галебове, чигре, водомаре, вране, креје, водене косове, сврачке, ласте, вивке и већину шљукарица.

Детаљан списак птица које производе гвалице обухвата следеће групе и врсте:[4][5]

Изглед и састав

[уреди | уреди извор]

Гвалице соколова и сова су сиве или браон боје и варирају по облику од сферичног до дугуљастог или чепастог. Код великих птица дугачке су између 2,5 и 5 центиметара, док су код птица певачица величине око 1,5 центиметара. Садржај гвалице зависи од исхране птице, али може да укључује егзоскелете инсеката, несварљиве биљне материје, кости, крзно, перје, кљунове, канџе и зубе.

Значај у орнитолошким истраживањима

[уреди | уреди извор]

Орнитолози често сакупљају гвалице једне врсте током дужег периода како би анализирали сезонске варијације у њеним навикама у исхрани. Једна од предности сакупљања гвалица је та што омогућава утврђивање исхране без убијања и дисекције птице. Гвалице се проналазе на различитим локацијама у зависности од врсте. Уопштено, то су места за одмарање и гнежђење: за већину јастребова и сова, испод четинарских стабала; за кукувије, у подножју литица или у шталама и силосима; за друге врсте сова, на улазу у њихове јазбине или у мочварној и пољској трави.[2]

Приликом испитивања гвалица, орнитолози су проналазили необичне предмете — чак и прстенове за птице који су некада били причвршћени за мање врсте које је птица грабљивица појела. У Сједињеним Државама, гвалице малог ћука садржале су прстенове са црвенкастог бркатог сеничара, црнокапог сеничара и америчког чешљугара. Године 1966, у гвалици сурог орла у Орегону пронађен је прстен који је четири месеца раније стављен на америчку звиждару, на удаљености од око 1600 km, у јужној Калифорнији.[2]

Безбедност при истраживању

[уреди | уреди извор]

Длаке, кости и други делови тела (попут удова, фрагмената коже, па чак и фецеса) глодара пронађени у совиним гвалицама могу да носе виталне вирусе и бактерије глодара. Из тог разлога, оне се понекад стерилишу пре проучавања. Смит и сарадници су описали две епидемије Salmonella typhimurium у школама где су сециране нестерилисане гвалице.[6] Занимљиво је да глодари имају тенденцију да избегавају совине гвалице, очигледно због њиховог инфективног потенцијала.[7]

Гвалице у соколарству

[уреди | уреди извор]

У соколарству, кастинг је назив за давање грубе хране соколу, коју он касније избацује како би очистио и прочистио своју вољку. Соколови у дивљини сами производе кастинге у облику малих гвалица од крзна, перја и другог несварљивог материјала, које регургитирају неколико сати након јела. Од грубе хране која се користи за соколове у заточеништву постоје две врсте: перје и памук; овај последњи је генерално у облику пелета величине лешника, направљених од меког финог памука и ставља се соколу у грло после вечере. Ујутру, соко ће их „избацити” (кастовати), и тада их треба прегледати да би се проверила боја и стање организма. Ако су избачене округле, беле, без мириса и нису превише влажне, соко је здрав; у супротном, посебно ако су црне, зелене, слузаве или слично, соко је болестан.[8]

Избацивање перја се испитује на исти начин. Жуто паперје једнодневних пилића, који су уобичајена храна за соколове у заточеништву, може бити довољно да изазове кастинг. Међутим, крзно зеца и перје од дивљих птица су погоднији за ову сврху.[9]

Кастинг ће се дешавати у исто време сваког дана, под условом да се соколови изводе на лет сваки дан у исто време. Соколови у заточеништву се обично мере непосредно пре лета. Ако су претходног дана храњени грубом храном, требало би да је избаце пре мерења, како би се избегло нетачно очитавање тежине.[9]

Кастинг је неопходан део соколовог опстанка. Не само да чисти вољку, већ груба храна која се регургитира уклања и бактерије са зидова вољке. Ако соколовима у заточеништву није обезбеђена ова неопходна груба храна, већ се хране искључиво месом, они ће се озбиљно разболети и неће моћи да буду пуштени у дивљину.[10]

Испитивање гвалица

[уреди | уреди извор]

Испитивање гвалица је једноставна и едукативна активност. Након прикупљања, треба обратити пажњу да се не помешају са изметом; гвалице обично слабо миришу, заобљене су и (за разлику од измета) имају тупе крајеве.[11]

За основно испитивање потребни су:[12]

Први корак је преливање гвалице кључалом водом, чиме се смањују клице и она омекшава. На светлој подлози од стакла или порцелана, гвалица се затим пинцетом и чачкалицом пажљиво раздваја како би се крзно и перје одвојили од фрагмената костију и лобање.[12] Алтернативно, гвалица се може ставити у теглу са мало детерџента, прелити кључалом водом, лагано протрести и након неколико минута процедути кроз цедиљку да би се садржај прегледао под лупом.[11]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Snowy Owl — Bubo scandiacus, formerly Nyctea scandiaca. owlpages.com
  2. ^ а б в Terres, John. K. The Audubon Society Encyclopedia of North American Birds, New York: Alfred A. Knopf, 1980. ISBN 0-394-46651-9
  3. ^ „Пролексис енциклопедија: гвала, гвалица”. proleksis.lzmk.hr. Приступљено 28. 7. 2018. 
  4. ^ „Lexikon der Biologie: Gewölle” (на језику: немачки). Spektrum der Wissenschaft. Приступљено 29. 12. 2021. 
  5. ^ „Gewölle, Scheimsel, Speiballen”. jagenlernen.com (на језику: немачки). Приступљено 29. 12. 2021. 
  6. ^ Smith, KE; Anderson, F; Medus, C; Leano, F; Adams, J (2005). „Outbreaks of salmonellosis at elementary schools associated with dissection of owl pellets.”. Vector-Borne and Zoonotic Diseases. 5 (2): 133—136. PMID 16011429. doi:10.1089/vbz.2005.5.133. 
  7. ^ Sike T, Rózsa L 2006. Owl pellet avoidance in yellow-necked field mice Apodemus flavicollis and house mice Mus musculus. Acta Zoologica Academiae Scientiarum Hungaricae, 52, 77–80.
  8. ^ Chambers, Ephraim. Cyclopædia, or an Universal Dictionary of Arts and Sciences. 1728.
  9. ^ а б Ford, Emma. Falconry: Art and Practice, Revised Edition. Octopus Publishing Group - Cassell Illustrated. 1998. ISBN 0-7137-2588-5. p 23.
  10. ^ Elsberry, Wesley R. "Falconry Jargon Архивирано 2011-09-04 на сајту Wayback Machine". Austringer. URL accessed 2006-05-30.
  11. ^ а б „Gewölle untersuchen” (на језику: немачки). WDR, Wissen macht Ah!. Приступљено 29. 12. 2021. 
  12. ^ а б „Aktion: Vorsicht nur für Profis! Ausgewürgt! Gewölle-Detektive forschen nach” (на језику: немачки). Naturschutzjugend. Приступљено 29. 12. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • März, R. (1987). Gewöll- und Rupfungskunde (на језику: немачки). Berlin: Akademie-Verlag. ISBN 3-05-500157-5. 
  • Meyer, W.; Hülmann, G.; Seger, H. (2002). REM-Atlas zur Haarkutikulastruktur mitteleuropäischer Säugetiere (на језику: немачки). Hannover: M. & H. Schaper. ISBN 3-7944-0200-6. 
  • Teerink, B. J. (1991). Atlas and identification key: Hair of westeuropean mammals (на језику: енглески). Cambridge / New York / Port Chester / Melbourne / Sydney: Cambridge University Press. ISBN 0-521-40264-6. 
  • Wuntke, B.; Müller, O. (2002). Wirbeltiere in Gewöllen der Schleiereule, Bestimmungsschlüssel zur Gewölleuntersuchung (на језику: немачки). Hamburg: Deutscher Jugendbund für Naturbeobachtung. ISBN 3-923376-23-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Гвалица на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гвалица&oldid=31102842”