Геза I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Геза I Угарски
Géza I.jpg
Геза I, приказан на доњем делу Круне Светог Стефана
Датум рођењаоко 1040.
Место рођењаКраљевина Пољска
Пољска
Датум смрти25. април 1077.(1077-04-25) (36/37 год.)
Место смртиВац
Краљевина Угарска
Гробкатедрала у Вацу
ДинастијаАрпад
ОтацБела I Угарски
МајкаРичеза Пољска
СупружникСофија, Синадина
ПотомствоКоломан Угарски, Алмош Угарски
Краљ Угарске
Период14. март 1074. — 25. април 1077.
ПретходникШоломон Угарски
НаследникЛадислав I Свети

Геза I Угарски (око 1040 - 25. април 1077) био је угарски краљ од 1074. до 1077. године.[1]

Детињство и младост[уреди]

Геза I, приказ 1488.

Геза је био најстарији син Беле I, угарског краља и Ричезе Пољске, ћерке пољског краља Мјешка II Пјаста. Рођен је, као и његов брат Ладислав I Свети, у Пољској око 1040. године. Крштено име било му је Магнус. Године 1048. Гезин отац долази у Угарску где прима трећину краљевства од свога брата Андрије. Носио је титулу грофа, а проглашен је наследником свога брата. Према угарској традицији, ово право му је припадало и у случају да Бела роди сина. Међутим, Андријина жена Анастасија Кијевска рађа 1053. године Соломона кога Андрија проглашава за наследника 1057. или 1058. године. Бела је у време крунисања био одсутан. Када је обавештен о томе, сместа се вратио у Угарску где је организовао опозицију против брата Андрије. Геза је био један од очевих најбољих саветника. Андрија је умро током грађанског рата. Бела је проглашен за краља, а Соломон послат у Свето римско царство (децембар 1060. година). Иако је Геза постао главни очев саветник, Бела му није поверио на управу своју бившу грофовију. Године 1063. Немци су објавили рат Угарској у намери да Соломона врате на престо. Бела је понудио свога сина као таоца. Понуда је одбијена, а Бела умире неколико дана након што су немачке трупе прешле угарску границу.

Геза је био вољан да прихвати Соломнову власт уколико на управу добије бившу очеву грофовију. Његова понуда је одбијена, а он сам, са браћом Ладиславом и Лампертом, протеран у Пољску. Тамо су сачекали да се немачке трупе повуку из Угарске да би, уз помоћ пољског краља Болеслава , покушали да изврше државни удар. Да би избегао грађански рат, Соломон је одлучио да прихвати Гезине услове. Дана 20. јануара 1064. године склопљен је споразум по коме браћа прихватају Соломонову власт, а за узврат добијају бившу грофовију свога оца. Геза је на прослави Ускрса симболично ставио круну на Соломонову главу.

Долазак на власт[уреди]

Византијски цар Михаило VII, приказан на доњем делу Круне Светог Стефана

Геза је владао данашњом облашћу Нитра у данашњој Словачкој. Област данашње Бихарије (Румунија) припао је његовом брату Ладиславу. У својој грофовији, Геза је имао право ковања сребрног новца. У то време се први пут оженио. Прва жена звала се Софија и била је немачка принцеза. У периоду од 1064. до 1071. Соломон и Геза су блиско сарађивали и предузимали заједничке војне походе против Кумана и Печењеза. Односи су се погоршали након опсаде византијског утврђења Београда 1071. године. Командант утврђења пристао је да се преда једино Гези. Због тога је избио сукоб приликом поделе плена. Сукоб је потпиривао Соломонов главни саветник, гроф Вид. Он је желео титулу грофа за себе. Међутим, Геза и Соломон склопили су примирје 1073. године у намери да у иностранству прикупе помоћ за своју борбу. Геза је послао своју браћу у Русију да траже помоћ. По савету грофа Вида, Соломон је прекршио примирје и напао Гезу приликом лова. Битка се одиграла код Кемеја 26. фебруара 1076. године. Након битке код Кемеја, Геза се повлачи ка Вацу где се његова армија спојила са армијом Ота I од Оломоуца. Следећа битка одиграла се код Мођорода 14. марта 1074. године. Соломон је поражен и збачен са власти. Геза преузима престо.

Владавина[уреди]

Ладислав опседа Соломона у Пресбургу (1076)

Геза је владао Угарском од 1074. до 1077. године. Према Мађарској хроници, прихватио је престо "на инсистирање Мађара" након што је Соломон побегао у Мосон. Није био крунисан јер је бивши краљ задржао краљевски накит. Немачки владар Хенри IV (Гезин рођак) покреће 1074. године поход против Угарске. Немачка армија стигла је до Ваца, али је Геза користио тактику спаљене земље и подмитио немачке команданте. На тај начин је однео победу у рату и спречио немачко освајање Угарске.

Године 1074. Геза се обратио папи Гргуру VII са намером да од њега издејствује међународно признање власти. Папа је, међутим, намеравао да искористи Гезин сукоб са Соломоном и примора обојицу да признају врховну власт Свете столице. Геза није прихватио папине услове већ се за круну обратио византијском цару Михаилу VII Дуки. Михаило му је послао златну круну и емајлирану дијадему. Дијадема ће касније чинити доњи део Круне Светог Стефана. Геза је крунисан 1075. године.

Геза се након крунисања оженио по други пут. Овога пута је за жену изабрао нећаку Нићифора III Вотанијата, каснијег византијског цара. Умро је 15. априла 1077. године. Наследио га је брат Ладислав.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Такшоњ
 
 
 
 
 
 
 
8. Михаљ Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Вазул
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Бела I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Геза I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Мјешко I Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
12. Болеслав I Храбри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Дубравка од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
6. Мјешко II Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Dobromir
 
 
 
 
 
 
 
13. Емнилда од Лужица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ричеза Пољска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Herman I of Lotharingia[тражи се извор]
 
 
 
 
 
 
 
14. Ецо, гроф Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Heylwig of Dillingen[тражи се извор]
 
 
 
 
 
 
 
7. Ричеза од Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Отон II, цар Светог римског царства[тражи се извор]
 
 
 
 
 
 
 
15. Матилда од Немачке, грофица Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Теофанија (супруга Отона II)[тражи се извор]
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

Литература[уреди]


Претходник:
Шоломон Угарски
Краљ Угарске
(1074—1077)

Наследник:
Ладислав I Свети