Геленџички градски округ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Геленџички градски округ
Муниципальное образование город-курорт Геленджик
Застава Геленџичког градског округа
Застава
Грб Геленџичког градског округа
Грб
Положај Геленџичког градског округа
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Админ. субјектКраснодарски крај
Админ. центарград Геленџик
Координате44°34′41″N 38°04′17″E / 44.57806° СГШ; 38.07139° ИГД / 44.57806; 38.07139
Статусградски округ
Оснивање2005.
Површина1.227,5 km2
Становништво2018.
 — број ст.117.546
 — густина ст.95,76 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93
Позивни број+7 86141
ОКАТО код03 708 000
http://www.gelendzhik.org/

Геленџички градски округ (рус. Муниципальное образование город-курорт Геленджик) административно-територијална је јединица другог нивоа и општинска целина са статусом градског округа смештена у југозападном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације. Једна је од седам општина са статусом градског округа у Покрајини.

Административни центар округа и његово највеће и најважније насеље је град Геленџик.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2018. на територији округа живело је 117.546 становника или у просеку 95,76 ст/км². Површина округа је 1.227,5 км².

Географија[уреди]

Унутрашњост округа има брско-планински карактер

Геленџички градски округ се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине и једна је од шест општинских јединица у покрајини са излазом на црноморску обалу. Са површином територије од 1.227,5 km² једна је од средњих административних јединица у покрајини. Граничи се са територијама Кримског, Абинског и Северског рејона на северу и југоистоку, на северозападу је Новоросијски градски округ, док је на југоистоку Туапсиншки рејон. На југу округ излази на обале Црног мора у дужини од око 102 километра. Обале су високе, стрме и доста разуђене, а у северном делу се налазе Геленџички залив око ког се развио истоимени град и Цемески залив на чијим обалама лежи насеље Кабардинка.

Рељеф у унутрашњости има брдско-планински карактер и њиме доминирају ивични делови Великог Кавказа (типичан представник су Маркотске планине). Реке су углавном кратких токова, доста су богате водом и теку углавном ка црноморској обали. Највећи водотоци су реке Адербијевка (или Адерба) са Мезибом, Пшада (на којој се налазе Пшадски водопади висине 9 метара) и Вулан. Једина реке која се налази у сливу Кубања и тече ка унутрашњости је Адегој.

Територијом округа паралелно са обалом пролази деоница националног аутопута „М4 Дон”, једне од најважнијих националних саобраћајница која повезује југ земље са Москвом.

Историја[уреди]

Геленџички градски округ је формиран током 2005. као резултат реформе локалне самоуправе на подручју Краснодарске покрајине, када је подручје града Геленџика обједињено са неколико сеоских општина у јединствену административну целину.

Демографија и административна подела[уреди]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији округа живело је укупно 91.126 становника,[1] док је према процени из 2018. ту живело 117.546 становника, или у просеку око 95,8 ст/км².[2] По броју становника Новоросијски градски округ заузима 14. место у Покрајини.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2018.
84.532[3] 91.126[1] 117.546

Напомена:* Подаци се односе искључиво на тадашњи Анапски рејон и не укључују град Анапу.

На територији округа се налази укупно 21 насељено место административно подељена на 4 другостепене општине и територију града Геленџика који је уједно и административни центар округа. Више од 5.000 становника имају још и села Архипо Осиповка (7.800), Кабардинка (око 7.500) и Дивноморскоје (6.400 становника).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ „Оценка численность населения на 1 января 2018 года по муниципальным образованиям Краснодарского края”. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]