Геленџички градски округ
| Геленџички градски округ Муниципальное образование город-курорт Геленджик | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | град Геленџик |
| Координате | 44° 34′ 41″ N 38° 04′ 17″ E / 44.57806° С; 38.07139° И |
| Статус | градски округ |
| Оснивање | 2005. |
| Површина | 1.227,5 km2 |
| Становништво | 2018. |
| — број ст. | 117.546 |
| — густина ст. | 95,76 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93 |
| Позивни број | +7 86141 |
| ОКАТО код | 03 708 000 |
| http://www.gelendzhik.org/ | |
.png)
Геленџички градски округ (рус. Муниципальное образование город-курорт Геленджик) административно-територијална је јединица другог нивоа и општинска целина са статусом градског округа смештена у југозападном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације. Једна је од седам општина са статусом градског округа у Покрајини.
Административни центар округа и његово највеће и најважније насеље је град Геленџик.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2018. на територији округа живело је 117.546 становника или у просеку 95,76 ст/км². Површина округа је 1.227,5 км².
Географија
[уреди | уреди извор].jpg)
Геленџички градски округ се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине и једна је од шест општинских јединица у покрајини са излазом на црноморску обалу. Са површином територије од 1.227,5 km² једна је од средњих административних јединица у покрајини. Граничи се са територијама Кримског, Абинског и Северског рејона на северу и југоистоку, на северозападу је Новоросијски градски округ, док је на југоистоку Туапсиншки рејон. На југу округ излази на обале Црног мора у дужини од око 102 километра. Обале су високе, стрме и доста разуђене, а у северном делу се налазе Геленџички залив око ког се развио истоимени град и Цемески залив на чијим обалама лежи насеље Кабардинка.
Рељеф у унутрашњости има брдско-планински карактер и њиме доминирају ивични делови Великог Кавказа (типичан представник су Маркотске планине). Реке су углавном кратких токова, доста су богате водом и теку углавном ка црноморској обали. Највећи водотоци су реке Адербијевка (или Адерба) са Мезибом, Пшада (на којој се налазе Пшадски водопади висине 9 метара) и Вулан. Једина реке која се налази у сливу Кубања и тече ка унутрашњости је Адегој.
Територијом округа паралелно са обалом пролази деоница националног аутопута „М4 Дон”, једне од најважнијих националних саобраћајница која повезује југ земље са Москвом.
Историја
[уреди | уреди извор]Геленџички градски округ је формиран током 2005. као резултат реформе локалне самоуправе на подручју Краснодарске покрајине, када је подручје града Геленџика обједињено са неколико сеоских општина у јединствену административну целину.
Демографија и административна подела
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији округа живело је укупно 91.126 становника,[1] док је према процени из 2018. ту живело 117.546 становника, или у просеку око 95,8 ст/км².[2] По броју становника Новоросијски градски округ заузима 14. место у Покрајини.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2018. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| — | — | — | — | 84.532[3] | 91.126[1] | 117.546 |
Напомена:* Подаци се односе искључиво на тадашњи Анапски рејон и не укључују град Анапу.
На територији округа се налази укупно 21 насељено место административно подељена на 4 другостепене општине и територију града Геленџика који је уједно и административни центар округа. Више од 5.000 становника имају још и села Архипо Осиповка (7.800), Кабардинка (око 7.500) и Дивноморскоје (6.400 становника).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Оценка численность населения на 1 января 2018 года по муниципальным образованиям Краснодарского края”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2018.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
