Генетички модификована храна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Генетика и храна

Генетички модификована храна (ГМ храна) или биотехнолошка храна, је храна која у себи садржи генетички модификоване организме.[1] Њу је могуће производити захваљујући бројним открићима из области биотехнологије, гране науке која доживљава процват на почетку 20. века.[2]

Утицај на здравље људи[уреди]

Светска здравствена организација (СЗО) и досадашња научна истраживања недвосисмлено наводе да тренутно доступна ГМ храна не доноси већи ризик за погоршање здравља људи у поређењу са конвецијалном исхраном, али да сваки продукт треба да буде проверен пре пуштања на тржише.[3][4][5][6][7][8]

У поређењу са традиционалним укрштањем и оплемењивањем биљака у пољопривреди, што такође представља вештачки начин модификације биолошких организама, биотехнолошко модификовање је знатно прецизније и носи мањи ризик за нежељене исходе.[9][10][11] Такође, други прозиводи добијени технологијом рекомбиноване ДНК се рутински користе у медицини у циљу побољшања здравља, као што су инсулин, хормон раста и моноклонална антитела (нпр. инфликсимаб).[12][13][14]

Доказани су економски и здравствени бенефити од производње и коришћења ГМ хране, као што је коришћење тзв. златног жита превенција дефицита витамина А и могућег последичног слепила.[10] Узгајање генетички модификованог плави патлиџан у Бангладешу је за више од 60% смањило употребу штетних пестицида.[15][16]

Истраживања су показала да широм света постоји забринутост или противљење коришћењу ГМ хране, али и да изразити противници не поседују адекватну информисаност о овој теми.[17]

Референце[уреди]

  1. ^ GM Science Review First Report Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 16, 2013) (на језику: енглески), Prepared by the UK GM Science Review panel (July 2003). Chairman Professor Sir David King, Chief Scientific Advisor to the UK Government, P 9
  2. ^ James, Clive (1996). „Global Review of the Field Testing and Commercialization of Transgenic Plants: 1986 to 1995” (PDF). The International Service for the Acquisition of Agri-biotech Applications. Приступљено 17. 7. 2010. 
  3. ^ „Frequently asked questions on genetically modified foods”. Светска здравствена организација. Приступљено 13. 12. 2018. 
  4. ^ „Statement by the AAAS Board of Directors On Labeling of Genetically Modified Foods” (PDF). American Association for the Advancement of Science. 20. 10. 2012. Приступљено 8. 2. 2016. 

    Pinholster, Ginger (25. 10. 2012). „AAAS Board of Directors: Legally Mandating GM Food Labels Could "Mislead and Falsely Alarm Consumers". American Association for the Advancement of Science. Приступљено 8. 2. 2016. 

  5. ^ A decade of EU-funded GMO research (2001–2010) (PDF). Directorate-General for Research and Innovation. Biotechnologies, Agriculture, Food. European Commission, European Union. 2010. ISBN 978-92-79-16344-9. doi:10.2777/97784. Приступљено 8. 2. 2016. 
  6. ^ „AMA Report on Genetically Modified Crops and Foods (online summary)”. American Medical Association. јануар 2001. Приступљено 19. 3. 2016. 

    „Report 2 of the Council on Science and Public Health (A-12): Labeling of Bioengineered Foods” (PDF). American Medical Association. 2012. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2012. Приступљено 19. 3. 2016. 

  7. ^ „Restrictions on Genetically Modified Organisms: United States. Public and Scholarly Opinion”. Library of Congress. 9. 6. 2015. Приступљено 8. 2. 2016. 
  8. ^ „Genetically Engineered Crops: Experiences and Prospects”. The National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine (US). 2016. стр. 149. Приступљено 19. 5. 2016. 
  9. ^ Yang, Y.T.; Chen, B. (2016). „Governing GMOs in the USA: science, law and public health”. Journal of the Science of Food and Agriculture. 96 (6): 1851—55. PMID 26536836. doi:10.1002/jsfa.7523. 
  10. 10,0 10,1 Roberts, Richard (2018). „Governing GMOs in the USA: science, law and public health”. The Nobel Laureates’ Campaign Supporting GMOs. 3 (2): 61—62. doi:10.1016/j.jik.2017.12.006. 
  11. ^ Devlin, Hannah (2018). „Nobel laureates dismiss fears about genetically modified foods”. The Guardian. Приступљено 13. 12. 2018. 
  12. ^ Devlin, Hannah. „How did they make insulin from recombinant DNA?”. National Library of Medicine. Приступљено 15. 12. 2018. 
  13. ^ Chen, Guoxian; Shao, Huawei; Pan, Xuanliang (2016). „A randomized controlled trial to compare the effects of liquid versus powdered recombinant human growth hormone in treating patients with severe burns”. Biomedical Repots. 4 (6): 551—56. doi:10.3892/br.2016.635. 
  14. ^ Azhar, A; Ahmad, E; Zia, Q (2018). „Recent Updates on Molecular Genetic Engineering Approaches and Applications of Human Therapeutic Proteins.”. Current Protein & Peptide Science. 18 (3): 217—32. doi:10.2174/1389203717666160901114911. 
  15. ^ Lowery, George. „Genetically engineered eggplant improving lives in Bangladesh”. National Library of Medicine. Приступљено 15. 12. 2018. 
  16. ^ Shelton, AM; MJ, Hossain (2018). „Bt Eggplant Project in Bangladesh: History, Present Status, and Future Direction”. Frontiers in Bioengineering and Biotechnology. 6: 106. doi:10.3389/fbioe.2018.00106. 
  17. ^ Fernbach, Philip; Light, Nicholas; Scott, Sydney; Inbar, Yoel; Rozin, Paul (2019). „Extreme opponents of genetically modified foods know the least but think they know the most”. Nature Human Behaviour. doi:10.1038/s41562-018-0520-3. 

Спољашње везе[уреди]