Географија Белорусије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Географија Белорусије
Belarus 1997 CIA map.jpg
Континент Европа
Регион Источна Европа
Координате 53°00′N 28°00′E / 53.000° СГШ; 28.000° ИГД / 53.000; 28.000
Површина 207.600 km² (84.)
 — копно 97,74%
 — вода 2,26%
Дужина обале 0 km
Границе Укупно: 3.642 km
Летонија: 161 km
Пољска: 418 km
Литванија: 640 km
Украјина: 1.111 km
Русија: 1.312 km
Највиша тачка Дзержинска гора (346 m)
Најнижа тачка долина реке Њемен (90 m)
Најдужа река Дњепар (700 km)
Највеће језеро Нарач (79,2 km2)

Белорусија, континентална земља, релативно низијска, без природних граница, заузима површину од 207.600 квадратних километара и садржи велике површине мочварног земљишта. На истоку и североистоку се граничи са Русијом, на северу са Летонијом, са Литванијом на северозападу, Пољском на западу и Украјином на југу. Земља се у правцу север-југ протеже на 560 километара, док јој је ширина у правцу запад-исток 650 километара.

Језера и реке су релативно распрострањени. Највећа мочварна територија је Полесје, која спада међу највеће мочваре у Европи. У Белорусији има 11.000 језера, али је већина њих мања од 0,5 km². Три највеће реке су Њемен, Припјат, и Дњепар. Највиша тачка Белорусије износи 345 m, а најнижа тачка је на реци Њемен, 90 m. Клима варира од оштрих зима (просечне јануарске температуре су у опсегу од −8 °C до −2 °C) до хладних и влажних лета (просечне температуре 15 °C до 20 °C).

Око једна петина територије углавном у југоисточним областима и даље трпи последице радиоактивног распада због нуклеарне хаварије која се догодила у Чернобиљу, Украјина 1986.

Положај[уреди]

Белорусија лежи између 51° и 57° северне географске ширине и 23° и 33° источне географске дужине. Географски центар земље налази се на 53°31′51″N 28°2′38″E / 53.53083° СГШ; 28.04389° ИГД / 53.53083; 28.04389 удаљен 70 км југоисточно од Минска.

Рељеф[уреди]

Полесје, слика Ивана Шишкина

Белоруски низијски терен разбијен је Белоруским побрђем, делом државе који је благо узвишен и састоји се од појединачних висоравни, које се дијагонално пружају земљом у правцу запад-југозапад до исток-североисток. Највиша тачка у Белорусији налази се на висини од 346 метара, на планини Дзјаржинска гора. Ова планина добила је име по Феликсу Дзержинском, шефу совјетске тајне полиције Чеке. Северни део Белорусије је брдовит и садржи бројна језера и благе гребене створене глацијацијом. На југу, на око једној трећини територије државе око реке Припјат, налази се мочварна равница Полесје, која се протеже и кроз Украјину, Пољску и Русију.[1]

Глацијална ерозија заслужна је за раван терен Белорусије, као и за њена бројна језера.

Река Припјат код града Мазир

Око 3.000 речних токова и 4.000 већих језера у Белорусији чине главне карактеристике терена и користе се за превоз дрвне грађе, транспорт и производњу електричне енергије. Главне реке су оне које плове према западу, попут Западне Двине и Њемена, као и оне које теку према истоку, попут Дњепра и његових притока Березине, Сожа и Припјата. Река Припјат је у Кијевској Русији служила као мост између Дњепра у Украјини и Висле у Пољској. Нарач, највеће језеро у Белорусији, покрива површину од око 80 квадратних километара.

Око једна трећина Белорусије покривена је системом густих, ненасељених шума. На северу, четинари доминирају у шумама, у којима се такође могу наћи и бреза и јова; јужније, у шумама расте претежно листопадно дрвеће. Бјаловјешка шума, која се простире и у Пољској, налази се на крајњем западу земље и то је најстарија и најлепша шума у држави. У овом пределу резервати омогућавају заштиту различитих врста животиња и птица које су одавно истребљене у другим деловима.

Клима[уреди]

Због близине Балтичког мора (257 километара је од истог удаљена најближа тачка), Белорусија има умереноконтиненталну климу.[2] Зиме трају између 105 и 145 дана, док лета у просеку трају до 150 дана. Просечна температура у јануару износи -6 °C, док је у јулу просечна температура 18 °C, са великом влажношћу ваздуха.[3] Просечна годишња количина падавина креће се од 550 до 700 милиметара, а понекад и више.[4][5]

Belarus - average temperature (January).png
Belarus - average temperature (July).png
Belarus - average precipitation (January).png
Belarus - average precipitation (July).png
Просечна температура у јануару[3] Просечна температура у јулу[3] Просечна количина падавина у јануару (у милиметрима)[4] Просечна количина падавина у јулу (у милиметрима)[4]

Природне одлике[уреди]

Флора[уреди]

Шуме покривају 36 % земље. У Белорусији постоји 28 дивљих врста дрвећа. Најважније врсте дрвећа су бор, смрча, липа, храст, јасен, јавор, граб, бреза и јова. Многе врсте дрвећа су интродуковане, односно донете на територију Белорусије, међу којима су сибирски и европски ариш, северни храст и друге.

Природни вегетативни покривач Белорусије заузима око 70 % територије. Број биљних врста износи чак око 12.000, док је више од 200 различитих врста заштићено од стране државе.

Фауна[уреди]

Фауна Белорусије обухвата 457 различитих врста кичмењака, укључујући 73 врсте сисара, 290 врста птица, 60 врста риба; и више од 20.000 врста бескичмењака. Важан економски значај имају лов и риболов, а углавном се лове лисице, куне, зечеви, видре, ласице, јелени и дивље свиње. Више од 180 различитих врста животиња је под заштитом државе.

Белоруско законодавство дефинише основне политичке ставове земље у области екологије и заштите природе (Закон о заштити животне средине, Закон о заштити и коришћењу фауне и други). Белорусија је потписник конвенције о биолошкој разноврсности, којим се обавезала да ће успоставити систем заштићених подручја и активно учествовати у решавању проблема очувања биолошке разноврсности.

Еколошки проблеми[уреди]

Чернобиљска катастрофа[уреди]

Изглед електране након катастрофе

Најпознатије наслеђе загађења из совјетске ере је чернобиљска катастрофа из 1986. године. Око 70 % укупног зрачења распршено је ветром и дошло у Белорусију,[6] где је утицало најмање на 25 % површине ове земље - посебно на Гомељску и Могиљовску област, на истоку и југоистоку, и на 22 % популације. Иако је више од два милиона људи (укључујући и 600.000 деце) живело у областима погођеним радиоактивним падавинама након катастрофе, совјетска влада је покушала да прикрије инцидент док шведски научници нису почели да захтевају објашњење необично високих нивоа атмосферске радијације у Шведској.

На захтев белоруске владе да им совјетска влада да најмање 17 милијарди рубаља како би се носила са последицама, Москва је одговорила да може да да свега 3 милијарде рубаља. Према једном званичнику из 1993. године, потрошња новца по глави становника за борбу са последицама износила је једну копејку у Русији, три копејке у Украјини, а једну рубљу (100 копејки) у Белорусији.

Упркос оснивању Државног комитета владе за Чернобил, доношење закона ко може остати у контаминираним подручјима, као и институција националног програма за истраживања о ефектима, постигнут је мали напредак у борби против последица катастрофа, углавном због недостатка новца и тромог става владе. Године 1994. донет је програм реинтеграције за 170.000 становника тих области, али је он био жалосно испод нивоа буџета и далеко мањи од предвиђеног. Како би помогли жртвама Чернобила, неке западне организације обезбедиле су белоруским докторима усавршавање и обуку о најновијим техникама пресађивања коштане сржи у Европи и Сједињеним Државама.

Ефекти катастрофе су великог домета и укључују све већи број појава разних врста дефеката при рођењу и појави канцера; истраживање је показало да су дефекти код новорођенчади 40 % веће него пре катастрофе. Вода, стока, пољопривредни производи, као и само земљиште су контаминирани, а велика мочварна област и даље садржи високу концентрацију радиоактивности. Године 1995, 14 % државног буџета било је издвојено за чишћење контаминираних подручја.[7]

Површина и границе[уреди]

Мост на речици у Белорусији, недалеко од границе са Русијом

Белорусија заузима укупну површину од 207.600 квадратних километара, од чега се копно протеже на 202.900 квадратних километара, а остали део (4.700 квадратних километара) односе реке и језера. Белорусија се налази на 86. месту по повшини у свету, а на 13. у Европи. Поређења ради, она је незнатно мања од Уједињеног Краљевства или Румуније. Укупна дужина граница износи 3.642 километара, од чега највећи део заузима граница са Русијом - 1.312 километара, а након Русије су Украјина, са којом има границу дужине 1.111 километара, затим су ту Литванија - 640 км, Пољска - 418 км, и на крају Летонија, са којом има границу дужине 161 километар. Највиша тачка је на Дзјаржинској гори и износи 346 метара, док се најнижа тачка налази у долини реке Њемен, а њена надморска висина је 90 метара.

Ресурси и употреба земљишта[уреди]

Обрадива поља у Белорусији

Шуме прекривају око 36 процената укупне територије, па спадају међу најдоминантније природне ресурсе Белорусије. Међу осталим природним богатствима Белорусије су налазишта тресета, мале количине нафте и природног гаса, затим гранит, доломитски кречњак и други минерали. Када је реч о пољопривреди и земљишту, Белорусија има 27,21 % обрадивог земљишта, од чега је под житарицама свега 0,59 %. Укупна површина земљишта које се наводњава износи 1.150 квадратних километара, а укупни обновљиви водни ресурси имају запремину 58 кубних километара.

Водни ресурси[уреди]

Белорусија поседује око 42 река и потока, које имају укупну дужину од 91.000 километара, као и приближно 11.000 језера, укључујући 470 оних која имају површину већу од 0,5 квадратних километара. Нарач је највеће језеро, са површином од 79.2 квадратних километара и најдубљом тачком од 25 метара. У Белорусији има и велики број мочвара, које су претежно смештене у Полесју.

Национални паркови[уреди]

Слика Име Основан Површина
у хектарима
BelarusBNP09.JPG Национални парк Бјаловјешка шума 1991. 87.363
(од чега је 10.501 ха
на територији Пољске)
[8]
Krajavid, Miadzielski rajon.jpg Национални парк Нарачански 1999. 94.000[9]
Ilmienak - 1.jpg Национални парк Браславска језера 1995. 69.115[10]
Prypyat near Petrykau.JPG Национални парк Припјатски 1996. 85.841[11]

Референце[уреди]

  1. Географија Белорусије, Central Intelligence Agency, Приступљено 9. 2. 2013 
  2. Климат и погода в Беларуси, Belarus.by, Приступљено 9. 2. 2013 
  3. 3,0 3,1 3,2 Клімат // Беларуская энцыклапедыя. — Т. 18, ч. 2: Беларусь. — Мн.: Беларуская энцыклапедыя, 2004. — С. 41.
  4. 4,0 4,1 4,2 Клімат // Беларуская энцыклапедыя. — Т. 18, ч. 2: Беларусь. — Мн.: Беларуская энцыклапедыя, 2004. — С. 43.
  5. Беларусь - климат, Svali.ru, Приступљено 9. 2. 2013 
  6. Загрязнение территории Беларуси, Документы ЧАЭС, Приступљено 9. 2. 2013 
  7. Cancer in Belarus increased 40% after Chernobyl, Low Level Radiation Campaign, Приступљено 9. 2. 2013 [мртва веза]
  8. Belovezhskaya Pushcha National Park – Official Website of the Republic of Belarus
  9. Description on the park's official website (in Russian).
  10. „Main characteristics of the largest lakes of Belarus”. Land of Ancestors. Data of the Research Laboratory for Lake Study of the Belarus State University. 2011. Приступљено 1 October 2013. 
  11. Pripyatsky National Park on belarus.by

Литература[уреди]

  • Овај чланак укључује материјал који је у јавном власништву са сајтова или докумената студија земаља Конгресне библиотеке
  • Овај чланак садржи материјал из CIA World Factbook (2000, 2003, 2009), који је, као публикација владе САД, у јавном власништву
  • Брылеўскі М. М., Смалякоў Г. С. Геаграфія Беларусі: вучэбны дапаможнік для 10-га кл / 3-е выд. — Мн.: Народная асвета,  — 302 с. 2012. ISBN 978-985-03-1787-2.
  • Геаграфія Беларусі: Энцыкл. даведнік. — Мн.: БелЭн, 1992.
  • Нацыянальны атлас Беларусі / Складз. і падрыхт. да друку Рэсп. унітарн. прадпрыемствам «Белкартаграфія» у 2000—2002 гг., Гал. рэдкал. М.У. Мясніковіч (старшыня) і інш. — Мінск : Белкартаграфія, 2002. — 292 с.
  • Сацыяльна-эканамічная геаграфія Рэспублікі Беларусь. Пад рэд. А. В. Саломкі, К. Р. Кірэенка. — Мн., 1997.
  • Смоліч А. Геаграфія Беларусі. — 4-е выд. — Мн., 1993.
  • Сідор С. І., Смалякоў Г. С., Лопух П. С. Геаграфія Беларусі ў пытаннях і адказах. — Мн., 1998.
  • Фізічная геаграфія Беларусі: вучэб. дап. для студ. геагр. фак. / пад рэд. Б. М. Гурскага, К. К. Кудло. — Мн., 1995. 192 с.

Спољашње везе[уреди]