Геолошка и хидрометеоролошка школа „Милутин Миланковић”
| Геолошка и хидрометеоролошка школа „Милутин Миланковић” | |
|---|---|
| Тип | средња школа |
| Основана | 1948. године |
| Локација | Есад пашина 26, Вождовац[1] Београд |
| Држава |  Србија |
| Директор | Ненад Тодоровић |
| Веб-сајт | Званичан веб-сајт |
Геолошка и хидрометеоролошка школа „Милутин Миланковић” је средња школа. Налази се у Београду, општини Вождовац, у улици Исидоре Секулић 26 у Београду, а основана је 1948. године.
Историјат[уреди | уреди извор]
Године 1947. Министарство рударства ФНРЈ основало је школу за „помоћнике” геолога у Панчеву са трајањем од две године, а након седнице школе усвојен је предлог да она прерасте у трогодишњи Геолошки техникум. Уредба Владе ФНРЈ о оснивању и делокругу рада Геолошког техникума у Панчеву донети су 28. септембра 1948. године. Уредбу о оснивању потписао је Јосип Броз Тито и тадашњи министар рударства и Светозар Вукмановић.[2] Сви тадашњи ученици у школи били су стипендисти савезних институција, а актом Владе ФНРЈ. од 3. марта 1948. године основана је и Хидрометеоролошка школа у згради Треће женске гимазије. Године 1949. Хидрометеролошка школа пресељена је у зграду Школе за стручне раднике у улици кнеза Милоша 59. Геолошки техникум са интернатом прелази на буџет Народног одбора града Панчева, 1952. године.[2][3]
Након договора између Одбора града Панчева и Одбора града Београда, оснива се средња Геолошка техничка школа са интернатом у Београду, 1952. године. Налазила се у просторијама бивше 4. мешовите гимназије у Хумској улици.[2] У нову и модернију зграду школа прелази 1957. године у улици Војводе Степе 82, када је решен проблем школског простора и стечени су услови за нормално функционисање школе. Савет за школство НР Србије одобрио је нови наставни план и програм Геолошке средње техничке школе. Настава на звање геолошки техничар организовала се као вечерња због потребе за геолошким образовањем радника, у трајању од две године, почевши од 1961. године.[2]
План и програм школе је допуњен и измењен у складу са геолошким истраживањима, 1963. године, да би 1965. године донета одлука о пресељењу школе у засебну зграду, коју је некад користила основна школа у Есад пашиној улици 26. на Вождовцу. Зграда је адаптирана, дограђени су кабинети, фискултурна сала и просторије за минералошко-петрографску збирку, као и хемијска лабораторија. До 1973. године, ова школа била је једина у тадашњој СФРЈ која је образовала и васпитала средњи геолошки кадар, па је она прерасла у Геолошки центар и почела школовање за занимање геобушач.[2] Након уведеног Закона о усмереном образовању, школа добија назив Образовно-васпитна радна организација геолошке струке, а две године касније добија назив Образовно-васпитна радна организација геолошке и хидрометеролошке струке. По Милутину Миланковићу, српском математичару, астроному, климатологу, геофизичару, грађевинском инжењеру, доктор утехничких наука, као и популаризатору науке и физичару, школа добија име 1988. године.[2][4] Након реформе школства 1990. године укида се усмерено образовање, а стручни предмети се поново слушају од првог разреда.[2]
Године 2020. Геолошка и хидрометеоролошка школа ,,Милутин Миланковић“ освојила је прво место на конкурсу Регионалне канцеларије за сарадњу са младима (RYCO) са својим пројектом „Гласови“.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Geološka i hidrometeorološka škola Milutin Milanković”. obrazovanje.rs. Приступљено 17. 8. 2020.
- ^ а б в г д ђ е „Летопис Геолошке и хидрометеоролошке школе Милутин Миланковић”. drive.google.com. 16. 8. 2020.
- ^ „Geološka i hidrometeorološka škola Milutin Milanković Voždovac”. srednjeskole.edukacija.rs. Приступљено 17. 8. 2020.
- ^ Спасова, Даница; Радиновић, Ђуро; Милићевић, Владо; Максимовић, Славко (2008). Милутин Миланковић — путник кроз васиону и векове (PDF). Београд: Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања. стр. 16. ISBN 978-86-910617-0-8.
- ^ „Пројекат школе „Милутин Миланковић” освојио прво место на регионалном конкурсу”. vozdovac.rs. 3. 2. 2020.
