Геонаслеђе

Геонаслеђе су све геолошке, геоморфолошке, педолошке и археолошке вредности које настају у току формирања литосфере.Појмом геонаслеђе су обухваћена природна добра са доминантно израженим геолошким, геоморфолошким, педолошким и археолошким обележјима.Геонаслеђе Србије, његово очување и заштита представљају значајан део савременог концепта заштите природе. Од самог почетака, односно оснивања Завода геолошко наслеђе Србије се штити. О чему сведоче уредбе о заштити природних објеката геонаслеђа донете још 50-их година прошлог века (Велика и Мала Рипаљка, Пребреза, Ресавска пећина...). Током свог вишедеценијског рада, дужег од педесет година, Завод за заштиту природе Србије је развио мрежу заштићених објеката на читавој територији Републике и допринео да се и геонаслеђе сврста као неодвојива компонента природних вредности. Напредак је започет 90-их година, када су у ову делатност укључени еминентни стручњаци свих геодисциплина.Највећи замах је учињен када се формирала међународна асоцијација које се баве идентификовањем и приказивањем објеката геонаслеђа, као што је Европска асоцијација за конзервацију геолошког наслеђа чија је чланица и наша земља.Инвентар објеката геонаслеђа обухвата око 650 геолошких, палеонтолошких, геоморфолошких, спелеолошких и неотектонских објеката. Завод је до сада заштитио око 80 објеката геонаслеђа, углавном спелеолошког карактера. У сарадњи са Националним саветом за геонаслеђе, Рударско-геолошким факултетом, Географским факултетом и другим институцијама које се баве проучавањем Земље, Завод за заштиту природе Србије је успоставио мрежу сарадње, промоције и популаризације геонаслеђа у нас. Тако је 2004. године, када је наша земља у том периоду била председавајућа Радне групе за југоисточну Европу ПроГЕО (ProGEO WG1), организован Други научни скуп о геонаслеђу Србије са међународним учешћем, који је био од великог научног и стручног значаја за утврђивање стања геонаслеђа Србије.

Појам геонаслеђе

Сам термин гео-наслеђе створен је у новија времена, али га препознајемо још у стручним радовима написаним крајем 19. века. Гео-наслеђе представља угледни примерак геодиверзитета, а његово учестало појављивање се дефинише као мали део укупног геодиверзитета. Једна од најбољих дефиниција гласи: „Гео-наслеђе Србије чине све геолошке, геоморфолошке, педолошке и посебне археолошке вредности настале у току формирања литосфере, њеног морфолошког уобличавања и међузависности природе и људских култура, које због изузетног научног и културног значаја, као део јединственог геонаслеђа Европе односно света, морају бити посебна брига свих друштвених фактора.“

Геолошке грађа

Геолошка грађа подразумева састав, старост и склоп дела терена. Приказује се геолошком картом.

Класификација објекта гео-наслеђа

У Европи од деведесетих година 20. века, на иницијативу Европске асоцијације за конверзацију геолошког наслеђа (ПроГЕО) прихваћена подела геодиверзитета, односно објекта гео-наслеђа која се и код нас уобичајила:

• Палеобиолошки-макро-и микрофауна, флора, трагови, биохемијски;
• Геоморфолошки-предели, пећине, вулкани, водопади, циркови, карст;

  

  Колешински водопади, Колешино, Струмица, Македонија

• Палеоеколошки-некадашњи климати, глобална седиментна геологија, фосилни индикатори;
• Магматско, метаморфно и седиментно петролошки, текстурни и структурни
• Стратиграфски-догађаји, секвенце, стратотипови горњих граница, палеомагнетски догађаји
• Минералошки
• Економски- сви типови, интрузивни, изливи, металична и неметалична лежишта, рудници и каменоломи
• Остало- историјски, за развој геолошке науке

Угроженост објеката Гео-наслеђа

Угроженост гео-наслеђа видимо на основу промена механичких особина стена, хемијског састава воде и тла, облика рељефа, интензитету геопроцеса, количини седимената, стена или сировина у лежишту и бројним другим манифестацијама.Фактори који угрожавају гео-наслеђе могу бити:

• природни (деградациони гео-процеси; утицај егзогених сила, измена физичких и хемијских карактеристика)
• изазивани људским активностима (експлоатација; изградња; контаминација; колекционарство...)

Гео-наслеђе	Карактеристике
Количина ресурса	Ограничена и издиференцирана
Употребљивост ресурса	Општа и свакодневна
Угроженост и осетљивост ресурса	Делимична
Обновљивост ресурса	Опште узев не постоји, изузев лежишта подземних вода и природног гаса

Заштита гео-наслеђа

Први предлог за заштиту гео-наслеђа изречен је 1924. године од стране П. Павловића, из Природњачког музеја Српске земље, а говори о Злотској пећини у околини Бора. Међутим услед непостојања институционалног оквира никаква правна и физичка заштита овог или неког другог локалитета у Србији није била могућа, све до 1948. године када је основан Завод за заштиту природе Србије.До сада је у Србији заштићено око 80 објеката гео-наслеђа, од којих су већина геоморфолошког карактера.Неки од тих заштићених објеката су: Ресавска пећина, Стопића пећина, Руговска клисура,Велика прераст на Вратни...

Ресавска пећина

Процедура заштите гео-наслеђа

Заштита неког објекта гео-наслеђа у Србији спроводи се у неколико етапа. Прва и најважнија је селекција објеката, за њу су задужени стручњаци и професори Универзитета у оквиру радних група које састављају Инвентар гео-наслеђа Србије.Рад на интервенисању геонаслеђа покренут је у Националном савету за гео-наслеђе 1996. године и од тада је издвојено преко 500 објеката. Друга фаза је утврђивање стања објекта гео-наслеђа коју спроводе сарадници Завода за заштиту природе Србије. Затим се саставља предлог за заштиту у виду елабората или студије.Тај предлог се разматра у Скупштини општине или Владе Републике Србије у зависности од категорије вредности, они доносе акт о заштити у којем је утврђен и стваралац.Задња, трећа фаза, представља најважнији сегмент заштите јер Стваралац природног добра врши уређивање објекта, обележавање заштићеног природног добра, припрема програм заштите и развоја и обезбеђује промотивне акције и презентације природног добра.