Архимандрит Георгије (Добросављевић)
| Георгије (Добросављевић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија жичка |
| Титула | високопреподобни архимандрит и игуман Манастира Благовештења |
| Седиште | Манастир Благовештење (Каблар) код Овчар Бање |
| Године службе | од 10. мајаа 1964. до 1. јуна 2015. |
| Претходник | Антоније (Ђурђевић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Милисав Добросављевић |
| Датум рођења | 7. фебруар 1934. |
| Место рођења | Доња Трепча код Чачка, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 15. децембар 2020. (86 год.) |
| Место смрти | Јунковац (Топола), Србија |
Георгије (световно Милисав Добросављевић; Доња Трепча код Чачка, 7. фебруар 1934 — Јунковац код Тополе 15. децембар 2020) био је православни архимандрит и игуман Манастира Благовештења.
Биографија
[уреди | уреди извор]Младост
[уреди | уреди извор]Игуман Георгије Добросављевић рођен је од веома побожних и честитих родитеља Милоша и Драгиње Добросављевић у Доњој Трепчи код Чачка 7. фебруара 1934. На крштењу је добио име Милисав.[1] Основно образовање завршио је у свом родном месту. Учио је и гимназију у Рачи.[1]
Монашки постриг
[уреди | уреди извор]У Манастиру Рачи је замонашен 1956. године и добио је име своје крсне славе Георгије.[2]
Рукоположио га је у чин јерођакона патријарх Герман Ђорић као епископ и администратор жички на Благовести 7. априла 1958. године.[2] За јеромонаха рукоположен је у Манастиру Вазнесењу у септембру 1960. године.[3]
У Овчар је дошао исте 1960. године, где је живео у братству Манастира Свете Тројице и Благовештења.[3] Једно време тада налазио се као духовник и парох у Херцеговини, у женском Манастир Дужи.[4]
Старешина Манастира Благовештења
[уреди | уреди извор]За старешину Манастира Благовештења постављен је 10. маја 1964. године.[4] Тада је примио и јелендолску парохију, коју је опслуживао 17 година.[5]
Обновио је одмах у почетку постојеће манастирске конаке, добио бањску воду у манастиру и нормализовао живот.[5]
У његово време Завод и Народни музеј у Чачку.[6] Преузели су санирање и обнављење цркве благовештењске. Затим је отац Георгије уз њихову подршку, негде 1975.[6] Готово из основа порушио и президао руинирани стари конак архимандрита Исаија Катанића из 1869. године.[7]
Од њега стоврио нов, леп конак, са савременим уређајем и већим бројем соба. Довео је у манастир минералну, бањску воду и поставио у манастирским конацима инсталације.[7]
Одмах затим довео је из Овчар Бање и дивну пијућу воду пронађену приликом прокопавања тунела за хидроцентралу. Инсталирао је у свим конацима и електрично осветљење.[7]
Смрт
[уреди | уреди извор]Преминуо је 15. децембара 2020. године у Јунковцу код Тополе.[8]
Сахрањен је 16. децембара на гробљу у Наталинцима код Тополе.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Vladika tera Georgija”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16.
- ^ а б Otašević, Gvozden. „Dobri ljudi kupili kuću za Georgija”. Politika Online. Приступљено 2020-12-16.
- ^ а б http://www.blmedia.rs.ba, BLMEDIA. „OTAC GEORGIJE, IGUMAN MANASTIRA BLAGOVEŠTENJE, O BORAVCIMA PATRIJARHA PAVLA”. www.manastir-lepavina.org. Архивирано из оригинала 19. 05. 2023. г. Приступљено 2020-12-16.
- ^ а б „Blagoveštenje postaje ženski manastir”. Ozonpress :: internet portal (на језику: српски). 2015-06-01. Приступљено 2020-12-16.
- ^ а б „Srpsko Nasledje”. www.srpsko-nasledje.rs. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 2020-12-16.
- ^ а б „Bio je otpisan, ali je čudom preživeo, služio je Bogu od jutra do mraka: Sećanje na patrijarha Pavla”. Info Press (на језику: српски). 2020-11-15. Приступљено 2020-12-16.
- ^ а б в каже, Milovan. „Скромни, богобојажљиви човек, обузет Богом, вером, непрестаном молитвом”. ИСКРА. Приступљено 2020-12-16.
- ^ „Preminuo otac Georgije, nekadašnji iguman manastira Blagoveštenje”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16.
- ^ superweb; Nikitovic, Vladimir. „Preminuo otac Georgije, nekadašnji iguman manastira Blagoveštenje” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16.
