Георг Грос
Георг Грос | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. јул 1893. |
Место рођења | Берлин, Немачко царство |
Датум смрти | 6. јул 1959.65 год.) ( |
Место смрти | Западни Берлин, Западна Немачка |
Георг Грос (нем. George Grosz; Берлин, 26. јул 1893 — Западни Берлин, 6. јул 1959) је био немачки графичар и сликар.[1]
У Паризу је након додира с футуризмом и дадаистичким ексцесима прешао на политичку и социјалну карикатуру у сатиричким часописима. Његов ликовни израз је немилосрдна критика немачког милитаризма и буржоаске класе.[2] Од немачког хаоса после Првог светског рата до првих симптома нацистичког терора своју ликовну документацију објављивао је у циклусима графике: „Бог је с нама“, „Лице владајуће класе“, „Ево човека“ Од слика истичу се „Помрчина сунца“ и „Немачка, једна зимска бајка“. 1932. иселио се у САД, где је радио цртеже за књиге. Успомене свог живота објавио је 1931. у Немачкој, а 1946. у Њујорку под називом „Мало да и велико не“.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „George Grosz | German artist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24.
- ^ „George Grosz”. Spartacus Educational (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24.
- ^ „George Grosz | artnet”. www.artnet.com. Приступљено 2021-01-24.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- - Ten Dreams Galleries
- - Mario Vargas Llosa on George Grosz in TATE ETC. magazine Spring 2007
- 28 Gemälde in Olga’s Gallery
- Die Begründung, Kommentar zum Urteil wegen Gotteslästerung von Ignaz Wrobel alias Kurt Tucholsky in der Die Weltbühne|Weltbühne, 19. März 1929
- Publikationen von Grosz im International Dada Archive, University of Iowa
- Die Farbe der Tränen - Der Erste Weltkrieg aus der Sicht der Maler
- Neue Sachlichkeit – Die Moderne, ein Irrenhaus Ausstellungs-Rezension Brühl 2011
- George Grosz in HeidICON Illustrationen des Simpl