Георг Ом

С Википедије, слободне енциклопедије
Георг Ом
Ohm3.gif
Георг Симон Ом
Датум рођења(1789-03-16)16. март 1789.
Место рођењаЕрланген
Баварска
Датум смрти6. јул 1854.(1854-07-06) (65 год.)
Место смртиМинхен
Баварска
Пољефизика
ШколаУниверзитет у Ерлангену-Нирнбергу

Георг Симон Ом (нем. Georg Simon Ohm;[1] Ерланген, 16. март 1789Минхен, 6. јул 1854) је био немачки физичар.[2][3]

Као средњошколски учитељ, Ом је започео истраживање електрохемијске ћелије, коју је скоро био открио италијански гроф Алесандро Волта. Користећи опрему коју је сам направио, Ом је утврдио да је струја која тече кроз жицу директно пропорционална са површином попречног пресека и обрнуто пропорционална са њеном дужином — однос који је данас познат као Омов закон.

Користећи резултате својих експеримената, Ом је био у стању да дефинише суштински однос између волтаже, струје и отпора, што представља прави почетак анализе електричних кола.

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Џорџ Симон Ом рођен је у протестантској породици у Ерлангену, Бранденбург-Бајреут (тада део Светог римског царства), као син Јохана Волфганга Ома, бравара и Марије Елизабет Бек, ћерке кројача у Ерлангену. Иако његови родитељи нису били формално образовани, Омов отац био је угледан човек који се самостално образовао до високог нивоа и био је у стању да својим синовима пружи изврсно образовање.[4] Од седморо деце у породици, само троје је преживело до пунолетства: Џорџ Симон, његов млађи брат Мартин, који је касније постао познати математичар, и његова сестра Елизабет Барбара. Мајка му је умрла кад је имао десет година.

Од раног детињства Џорџа и Мартина учио је њихов отац који их је довео до високих стандарда у математици, физици, хемији и филозофији. Џорџ Симон је похађао Ерланген Гимназију од једанаесте до петнаесте године, где је добио мало научног образовања.

Живот на универзитету[уреди | уреди извор]

Отац Џорџа Ома, забринут због тога што његов син не користи прилику да се образује, послао је Ома у Швајцарску. Тамо је септембра 1806 Ом прихватио место наставника математике у школи у Gottstadt bei Nidau. Карл Кристиан вон Лангсдорф напустио је Универзитет у Ерлангену почетком 1809. године и запослио се на Универзитету у Хајделбергу. Ом је желео да поново започне своје математичке студије код Лангсдорфа у Хајделбергу. Лангсдорф је, међутим, саветовао Ома да се самостално бави математичким студијама и предложио је да Ом прочита дела Ојлера, Лапласеа и Лакроика. Ом је, невољно, послушао његов савет, али је напустио своје учитељско место у манастиру Готштад у марту 1809. године и постао приватни учитељ у Нојшателу. Две године обављао је своје дужности наставника, док је следио Лангсдорфов савет и наставио приватни студије математике. Затим се у априлу 1811. вратио на Универзитет у Ерлангену.

Наставничка каријера[уреди | уреди извор]

Омове студије су га припремиле за докторат који је стекао на Универзитету у Ерлангену 25. октобра 1811. Одмах се придружио тамошњем факултету као предавач математике, али је након три семестра отишао зато што ту није видео перспективу. Није могао да преживи од плате предавача. Баварска влада понудила му је место наставника математике и физике у неквалитетној школи у Бамбергу, што је Ом прихватио у јануару 1813. Незадовољан послом, Џорџ је почео да пише основни уџбеник из геометрије као начин да докаже своје способности. Та школа је затворена у фебруару 1816. године. Баварска влада послала је Ома у пренатрпану школу у Бамбергу да помогне у настави математике.

После задатка у Бамбергу, Ом је послао свој завршени рад пруском краљу Вилијаму III. Краљ је био задовољан Омовом књигом и понудио је Ому место у језуитској гимназији у Келну 11. септембра 1817. Ова школа је имала репутацију доброг научног образовања и од Ома се захтевало да предаје и физику поред математике. Лабораторија за физику била је добро опремљена, омогућавајући Ому да започне експерименте из физике. Као син бравара, Ом је имао неко практично искуство са механичким уређајима.

Ом је објавио Die galvanische Kette, (Математички истражен галвански круг) 1827. Омов колеџ није ценио његов рад и Ом је поднео оставку на својој функцији. Затим је поднео пријаву и запослио се у Политехничкој школи у Нирнбергу. Ом је 1833. године стигао у Политехничку школу у Нирнбергу, а 1852. године постао је професор експерименталне физике на Универзитету у Минхену.

Ом је 1849. године објавио Beiträge zur Molecular-Physik. У предговору овог дела рекао је да се нада да ће написати други и трећи део „а ако ми Бог да дужину дана, четврти“. Међутим, када је открио да је шведски научник очекивао оригинално откриће забележено у њему, није га објавио, рекавши: „Епизода је за мој ум дала свеж и дубок смисао изреци„ Човек предлаже, а Бог располаже “ Пројекат који је дао први замах мом истраживању распршио се у маглу, а на његовом месту је изведен нови, који нисам дизајнирао.

Смрт[уреди | уреди извор]

Ом је умро у Минхену 1854, и сахрањен је у Алтер Судфриедхофу. Збирка његових породичних писама била би састављена у немачкој књизи, која показује да је некада своја писма потписивао изразом "Gott befohlen, G S Ohm," што значи „Бог је заповедио Џ. С. Ом “.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Grundlinien zu einer zweckmäßigen Behandlung der Geometrie als höheren Bildungsmittels an vorbereitenden Lehranstalten / entworfen (Guidelines for an appropriate treatment of geometry in higher education at preparatory institutes / notes)
Erlangen : Palm und Enke, 1817. – XXXII, 224 S., II Faltbl. : graph. Darst. (PDF, 11.2 MB)
  • Die galvanische Kette : mathematisch bearbeitet (The Galvanic Circuit Investigated Mathematically)
Berlin : Riemann, 1827. – 245 S. : graph. Darst. (PDF, 4.7 MB)
  • Elemente der analytischen Geometrie im Raume am schiefwinkligen Coordinatensysteme (Elements of analytic geometry concerning the skew coordinate system)
Nürnberg : Schrag, 1849. – XII, 590 S. – (Ohm, Georg S.: Beiträge zur Molecular-Physik ; 1) (PDF, 81 MB)
  • Grundzüge der Physik als Compendium zu seinen Vorlesungen (Fundamentals of physics: Compendium of lectures)
Nürnberg : Schrag, 1854. – X, 563 S. : Ill., graph. Darst. Erschienen: Abth. 1 (1853) – 2 (1854) (PDF, 38 MB)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Ohm". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ Dudenredaktion; Kleiner, Stefan; Knöbl, Ralf (2015) [First published 1962]. Das Aussprachewörterbuch [The Pronunciation Dictionary] (на језику: немачки) (7th изд.). Berlin: Dudenverlag. стр. 398, 645. ISBN 978-3-411-04067-4. 
  3. ^ Krech, Eva-Maria; Stock, Eberhard; Hirschfeld, Ursula; Anders, Lutz Christian (2009). Deutsches Aussprachewörterbuch [German Pronunciation Dictionary] (на језику: немачки). Berlin: Walter de Gruyter. стр. 536, 788. ISBN 978-3-11-018202-6. 
  4. ^ Keithley, Joseph F. (1999). The Story of Electrical and Magnetic Measurements: From 500 BC to the 1940s. John Wiley & Sons

Спољашње везe[уреди | уреди извор]