Пређи на садржај

Георг Фридрих Гротефенд

С Википедије, слободне енциклопедије
Георг Фридрих Гротефенд
Георг Фридрих Гротефенд
Датум рођења(1775-06-09)9. јун 1775.[1]
Место рођењаХан. Минден
Датум смрти15. децембар 1853.(1853-12-15) (78 год.)
Место смртиХановер

Георг Фридрих Гротефенд (нем. Georg Friedrich Grotefend; Хан. Минден, 9. јун 1775 — Хановер, 15. децембар 1853) је био немачки епиграфичар.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Хан. Миндену. Школован је делом у свом родном граду, а делом у Илфелду, где је остао до 1795. године, када се уписао на Универзитет у Гетингенту и тамо се спријатељио са Хајнеом, Тихсеном и Хереном. По Хајнеовој препоруци, постао је асистент у Гетингенској гимназији 1797. године. Док је био тамо, објавио је своје дело De pasigraphia sive scriptura universali (1799), због чега је постао проректор, а убрзо потом и конректор гимназије у Франкфурту 1803. године.[3]

Гротефенд је током свог живота био најпознатији као филолог латинског и италијанског језика, мада се пажња коју је посветио сопственом језику види у његовом делу Anfangsgründe der deutschen Poesie, објављеном 1815. године, као и у његовом оснивању друштва за проучавање немачког језика 1817. године. Године 1821, постао је директор гимназије у Хановеру и на тој позицији је остао до свог пензионисања 1849. године. 1823 — 1824. године, објавио је ревидирано издање Венкове Латинске граматике у два тома, а затим и мању граматику за употребу у школама 1826. године; 1835-1838. године, направио је систематски покушај да објасни остатке умбријског дијалекта, назван Rudimenta linguae Umbricae ex inscriptionibus antiquis enodata (у осам делова); а 1839. године објавио је дело сличног карактера за оскијски језик (Rudimenta linguae Oscae). Исте године, објавио је важне мемоаре о новчићима Бактрије под именом Die Münzen der griechischen, parthischen und indoskythischen Könige von Baktrien und den Ländern am Indus.[2]

Међутим, брзо се вратио свом омиљеном предмету проучавања и саставио рад из пет делова, Zur Geographie und Geschichte von Alt-Italien (1840-1842). Претходно је, 1836. године, написао предговор Вагенфелдовом преводу дела Sanchoniathon Филоса из Библоса, за које се тврдило да је откривено претходне године у португалском конвенту Санта Марија де Мерињао.[3]

Али Гротефенд је своја највећа дела направио на истоку, а не западу. Персијски клесани текстови у клинастом писму су у том периоду привлачили пажњу у Европи; њихове тачне копије објавио је Нибур, који је изгубио вид због свог рада на томе, а Гротефендов пријатељ, Тисен из Ростока, веровао је да је установио да су слова у колони алфабетска.

У овом тренутку, Гротефенд је преузео ствар. Своје прво откриће пренео је Краљевском друштву Гетингена 1800. године, а Тихсен га је прегледао две године касније. Године 1815, споменуо је то откриће у Хереновом делу о древној историји, а 1837. године, објавио је своје дело Neue Beiträge zur Erläuterung der persepolitanischen Keilschrift. Три године касније, објављено је његово дело Neue Beiträge zur Erläuterung der babylonischen Keilschrift[4]. Његово откриће може да се представи на следећи начин:[2]

  1. персијски клесани текстови садрже три различита облика клинастог писма, тако да би дешифровање једног дало кључ за дешифровање друга два
  2. слова у персијским колонама су алфабетска, не слоговна
  3. мора се читати слева надесно
  4. алфабет се састоји од четрдесет слова, укључујући знакове за дуге и кратке самогласнике
  5. Персеполијски клесани текстови су писани у Зенду (што, међутим, није случај) и морају се приписати времену ахеменским принчевима
  6. посебна честа реч можда се односи на персијску реч за „краља"
  7. клесани текстови задовољавају следеће две шеме: А) краљ М, велики краљ од краља, син од Н краља; Б) краљ Н, велики краљ од краља, син од О
  8. присуство две шеме А) и Б) даје прилику да се идентификују људи који се спомињу; потребно је да је М био персијски краљ и да је његов отац био такође персијски краљ, али да његов деда није био краљ
  9. према овој идеји, Гротефенд је успео да идентификује М као Ксеркса, Н као Дарија, а О као Хистаспа

Гротефенд је поставио основу за интерпретацију персијских клесаних текстова. Оно што је остало је да се разраде резултати Гротефендовог открића, посао који су одрадили Ежен Бирнуф, Кристијан Ласен и Џорџ Ролинсон. Занимљива је чињеница да је ово откриће настало након опкладе коју је Гротефенд направио са пријатељем у локалном пабу.[3]

Умро у Хановеру.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „GROTEFEND, GEORG FRIEDRICH”. Iranica. Приступљено 23. 1. 2025. 
  2. ^ а б в „Georg Friedrich Grotefend German scholar”. Britannica. Приступљено 23. 1. 2025. 
  3. ^ а б в „Georg Friedrich Grotefend”. Georg-August Universität Göttingen. Приступљено 23. 1. 2025. 
  4. ^ „Grotefend, Georg Friedrich”. Hrvatska enciklopedija. Приступљено 23. 1. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Георг Фридрих Гротефенд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Георг_Фридрих_Гротефенд&oldid=29356338”