Патријарх српски Герасим
| Патријарх српски Герасим I | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1530. |
| Место рођења | Османско царство |
| Датум смрти | око 1587. |
| Место смрти | Османско царство |
| Архиепископ пећки и патријарх српски | |
| Године | (1575-1586) |
| Претходник | Антоније I |
| Наследник | Саватије I |
Патријарх српски Герасим (световно Соколовић) био је архиепископ пећки и патријарх српски од 1575. до 1586. године. Близак рођак својих претходника, патријарха Антонија и патријарха Макарија. Пре избора за српског патријарха био је митрополит херцеговачки, а раније је служио као придворни монах у Пећком манастиру.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Све најистакнутије личности из патријаршијске династије Соколовића, који су у првом реду тежили да организационо учврсте Српску цркву и да је економски оснаже, искористили су благонаклоност турских власти да Српску цркву обнове у сваком погледу и да је организују.
Герасим Соколовић, је по ступању на патријаршијски трон енергично приступио реорганизацији Пећке патријаршије. Герасим је био први патријарх за кога се зна да се потписао као патријарх Срба и Бугара.
Из сачуваних записа о њему знамо да је био велики љубитељ књиге. По његовом наређењу преписивани су минеји за Велику цркву у Пећи и за манастир Грачаницу. Такође је наредио да се о његовом трошку препише Панегирик који је поклонио цркви митрополије липљанске, односно новобрдске у манастиру Грачаници.
За његово време је Георгије, митрополит сегединскога града бачке области, у манастиру преподобне матере Параскеве, под планином Цер, преписао свети и божанствени законик и приложио га поменутом манастиру у коме је примио и монашки постриг.
Није познато да ли се патријарх Герасим добровољно повукао са патријаршког трона и своје место уступио своме рођаку херцеговачком митрополиту Саватију Соколовићу 1586. године.
У време док је Герасим био патријарх српски у Пећкој патријаршији је било око сто монаха, а султан је годишње давао по две хиљаде дуката на име слободе вере.
Последњи помен о патријарху Герасиму пронађен је у једном рукопису Пећке патријаршије из 1587. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Вуковић 1996, стр. 124.
Литература[уреди | уреди извор]
- Руварац, Иларион (1888). О пећким патријарсима од Макарија до Арсенија III (1557-1690). Задар.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. књ. 1. Минхен: Искра.
- Самарџић, Радован (1993). „Српска православна црква у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—102.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Sotirović, Vladislav B. (2011). „The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557-94)” (PDF). Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies. 25 (2): 143—169.
