Германски језици
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Овај чланак или његов део не цитира никакве референце или изворе. Молимо помозите да овај чланак буде поправљен додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Германски језици су скупови Индоевропских језика који припадају грани Centum. Једна су од најпроширенијих скупова индоевропских језика, највише захваљујући колонијалним ширењима Енглеза, тј. њихова језика и културе.
Сматра се да сви данашњи германски језици потичу од заједничког прагерманског језика са подручја северне Европе из 1. века п. н. е.
Највећи број говорника германских језика имају енглески и немачки са 120 милиона говорника. Остали већи германски језици су холандски језик са 48 милиона говорника и скандинавски језици (дански, шведски, норвешки, исландски и Феројски језик) који заједно имају око 25 милиона говорника.
Класификација[уреди]
- Прагермански језик
- Западногермански језици
- Северногермански језици или скандинавски/нордијски
- Источногермански језици (мртав језик)
- Готски језик (мртав језик)
- Кримски готски језик (мртав језик)
- Бургундски језик (мртав језик)
- Вандалски језик (мртав језик)
- Готски језик (мртав језик)
Спољашње везе[уреди]
| Германски језици на Викимедијиној остави. |