Герман Далматински

С Википедије, слободне енциклопедије
Херман Далматински
Лични подаци
Пуно имеХерман Далматински
Датум рођењаоко 1110.
Место рођењаИстра, Корушка
Датум смртиоко 1160.
Филозофски рад
ЕпохаСредњи век
РегијаЗападна филозофија
Школа филозофијеплатонизам, аристотелизам
Интересовањафилозофија природе, астрономија, астрологија

Герман Далматински (лат. Hermanus Dalmata) или Герман Словен (Hermannus Sclavus'), познат и као Херман Корушки (1110 — 1160) је био средњовековни словенски филозоф, научник, астроном, астролог, преводилац и важан посредник између европске и арапске науке и филозофије 12. века.

Радио је на првом европском преводу Курана на латински језик.

Живот[уреди | уреди извор]

Херман Далматин је рођен почетком 12. века на Истри, која се тада налазила у саставу Војводине Корушке, а данас у саставу Хрватске. Школовање је вероватно започео у бенедиктинском манастиру у Истри, да би касније наставио у Француској и Шпанији, од 1130. до 1135. године.[1] Након студија путује по Средоземљу и Блиском истоку са својим школским колегом Робертом из Кетона.[2] У Цариграду и Дамаску се упознаје с арапском науком, чијим дометима на пољу математике и астрономије је био потпуно очаран. Показивао је велики интерес и за науке других источњачких народа, посебно Индије.[1] Око 1138. године се враћа у Шпанију и Француску (Лангедоку) преводи на латински језик арапске преводе старогрчких дела, као и многа изворна дела арапске културе. Око 1142. године Херман и Роберт срећу у Шпанији Петра Пречасног (1094—1156), опата из Клунија, који им је предложио да преведу Куран на латински језик.[3] Њихов превод, завршен 1143. године и издат од стране Петра Пречасног под насловом Lex Mahumet pseudoprophete (Закон Мухамеда лажног пророка), представља први европски превод Курана.

Поред превођења, Херман Корушки пише и своје изворне радове. Претпоставља се да је умро око 1160. године.

Дела[уреди | уреди извор]

Еуклид (лево) и Херман (десно), цртеж из 13. века

Његови најзначајнији списи:

  • De essentiis (О битима)
  • De usu astrolabii (О употреби астролаба)
  • Liber de circulis
  • превод Абу Машаровог Увода у астрономију[4]
  • превод Птолемеје Planispherae

Херман Словен се сматра једним од најважнијих посредника између европске и арапске науке и филозофије у средњем веку.[2] По утицају се посебно истичу његови преводи с арапског на латински Абу Машаровог Увода у астрономију (Kitab al-madkhal ila ilm ahkam al nujum),[4] Птолемејеве Планисфере (Planispherae) и исправка Аделардовог превода Еуклидових Елемента.

Своје најзначајније дело „О битима“ је завршио у Безјеу у Лангедоку 1143. године. У њему износи властити систем филозофије природе спајајући западноевропску традицију платонизма и арапску традицију Аристотелове природне филозофије.[3] У делу De usu astrolabii (О употреби астролаба) износи сазнања о конструкцији и употреби астролаба које је стекао преводећи Птолемејево дело Планисфера на латински језик.

Сматра се да је својим делом утицао на радове многих европских научника, међу којима су: Доминго Гонзалес (De procesione mundi), Рудолф из Брижа, Бернард Силвестрис (Experimentarius; De universitate mundi), Данијел из Морлија (Liber de naturis inferiorum et superiorum), Хуго од Сантале (Liber de pluviis). Херманов превод Абу Ма'шаровог „Увода у астрологију“ познавали су и Тома Аквински и Роџер Бекон.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Herman Dalmatinac”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2021. г. Приступљено 23. 12. 2008. 
  2. ^ а б в Herman Dalmatin[мртва веза]
  3. ^ а б Herman s Koreškega
  4. ^ а б „Introduction to Astronomy, Containing the Eight Divided Books of Abu Ma'shar Abalachus”. World Digital Library. 1506. Приступљено 15. 7. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Herman Dalmatin, Rasprava o bitima, Čakavski sabor-Pula, Pula, 1990.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Герман_Далматински&oldid=26849451”