Герман V Цариградски

Герман V Цариградски
Лични подаци
Датум рођења	(1835-12-06)6. децембар 1835.
Датум смрти	28. јул 1920.(1920-07-28) (84 год.)
Место смрти	Кадикеј,
Гроб	Кадикеј
Религија	Православље
Патријарх васељенски
Године	10. фебруар 1913. – 25. октобар 1918.
Претходник	Јоаким III Цариградски
Наследник	Мелетије IV Цариградски

Герман V Цариградски (грч. Γερμανός; 6. децембар 1835 — 28. јул 1920) је био васељенски патријарх Цариграда од 10. фебруара 1913. до 25. октобра 1918.

Биографија

Школовао се у Јерусалиму и Атини пре него што је похађао Богословију на Халки. Изабран је за митрополита Коса (1867), Родоса (1876–1888), Ираклије (1888–1897) и Халкидона (1897–1913). Дана 28. јануара 1913. године изабран је за васељенског патријарха Цариграда.

Био је један од пионира, у годинама 1886–1897, у напорима за повратак прогнаног Јоакима III Цариградског. Дана 7. октобра 1918. године, дошло је до велике побуне против православља која је осуђена унутар Цариградске цркве. Био је приморан да се повуче са престола 25. октобра 1918. године, повукавши се у Кадикеј, где је умро и сахрањен у децембру 1920. године. Био је последњи патријарх који је добио царску веранду, државно признање султана.

Енциклика из 1920.

Герман V је аутор енциклике објављене 1920. године као прекретнице за екуменски покрет. Он евоцира идеју о „братству цркава“ које треба створити, „благословеној унији“ цркава за коју позива различите традиције да допринесу ангажовањем у заједничком проучавању суштинских питања везаних за појам сусрета:

1. За патријарха, унапређење контаката између Цркава је први суштински корак који мора бити праћен „укидањем сваког међусобног неповерења и горчине“ како би се „љубав између цркава оживела и ојачала“.

2. Затим наводи једанаест основних тачака као радни предлог за будућу сарадњу између цркава; Вилем Висер 'т Хуфт, први секретар Светског цркава, да је „Својом енцикликом из 1920. године, Цариград зазвонио звоном нашег сабрања“.