Хетман

Хетман Станислав Конјецполски

Хетманов грб са булавом

Хетман (укр. гетьман, рус. гетман) је титула највишег војног команданта у Пољско-литванској унији, и по важности долази одмах иза титуле краља. Ту титулу користили су и козаци у Украјини и Русији од 16. века, а користили су и хусити за време хуситских ратова у 15. веку.

Етимологија

Постоји консензус да је порекло од старонемачке речи hauptmann, (haupt главни mann човек) хауптман и од средњонисконемачког hoed-man, а у пољском etman од 14. и 15. века. Хауптман је представљао ознаку чина од средњовековних времена, а значио је капетана, иако је одговарао данашњем генералу. Постоји још једна теорија да је немачки hauptmann настао од пољског "Hetman/Hatman" али то се сматра мање вероватним.

Хетмани Пољске и Литваније

Прва титула хетмана у Пољској јавља се 1505. године. Назив хетман добијао је вођа пољске војске, а до 1581. титулу хетмана имао је само током војног похода и ратова. После 1581, то је постала стална титула у краљевини Пољској и Пољско-литванској унији. У свако време постојала су четири хетмана, по два за Пољску и два за Литванију. Један је био велики хетман, а други је био заменик. Титула се није могла одузети, сем у изузетним случајевима издајства. Фактички је то значило да је титула хетмана доживотна.

Хетмани су били главни војни команданти после краља. Није их плаћала краљевска благајна, а краљ их није могао сменити, тако да су били независни и могли су водити независну политику. То је било добро за државу, када је краљ био слаб, а радило се о хетману великих способности. Међутим у супротним случајевима било је јако лоше, као у случају Миколаја Потоцког 1648. године.

Реформа из 1776, ограничила је моћ хетмана. После Треће поделе Пољске 1795. укинути су хетмани.

Хетмани код козака

При крају 16. века, заповедници запорошких козака називани су атамани (Кошеви атаман). Од 1572, хетман је био заповедник регистроване козачке војске Пољско-литванске уније. Од 1648. и почетка побуне Богдана Хмељницког, хетман је био поглавар Украјине. Иако су били бирани, украјински хетмани су имали велику моћ и деловали су као поглавари козачке државе, њихови главни војни заповедници и главни законодавци.

Након цепања Украјине дуж реке Дњепар по пољско-руском споразуму у Андрусову 1667, украјински козаци су постали познати као козаци леве обале. У Руској Империји, Катарина Велика је укинула хетмане 1764. године. Последњи хетман козачке војске и тиме хетман Украјине био је Кирило Розумовски, који је владао од 1751. до 1764. године.

За време Октобарске револуције и касније од 1917. до 1920, у Украјини се поново користила титула хетмана. Почетком 1918. укинута је социјалистичка скупштина и Народна Република Украјина, и уз подршку Немачке успостављен је хетманат или монархија, на челу са Павлом Скоропадским као хетманом Украјине. Хетманат је трајао до краја 1918. године.