Гешталт терапија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гешталт терапија је приступ чија се теоријска и филозофска основа базира на уверењу да ће се повећањем свесности клијената у односу на њихове проблеме истовремено повећавати и њихова снага којом могу са њом да се изборе. Свесност се односи на проблеме „овде и сада” путем личног доживљаја који обухвата сензомоторна, когнитивна и друга збивања са циљем развијања самоподршке клијента кроз његове свесне и одговорне изборе. Најпознатије технике у гешталт терапији су: игре дијалога, преузимање одговорности, игре пројекција, преокретање, понављање, указивање на очигледно, коришћење фантазије, „празна столица“ и играње улога.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.