Гимназија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Гимназија је средња школа за опште образовање која припрема ученике за факултет. Назив потиче од античке грчке речи „γυμνάσιον“ која представља физичко и интелектуално образовање младих. У немачком језику и у већем делу Европе је данашња реч „гимназија“ задржала значење интелектуалног образовања а у енглеској речи „gym“ је остало значење физичког.

Историја[уреди]

Прве средње школе су називане "Латинским", из њих су се затим развиле гимназије. Прву гимназију је основао Јохан Штурм 1538. године у граду Штразбургу. Од ње су проистекле познате класичне гимназије.[1]

Почетком 18. века појавиле су се нове "реалне гимназије" зване "Реалка". У њима се више учила математика и друге природне науке а без латинског језика.

Код Срба је прву гимназију покушао да отвори патријарх Чарнојевић 1698. године, на додељеном имању код Сечуја. Прва кратка непотпуна средња школа звана "Славено-латинска школа" радила је између 1727-1730. године у Карловцима.

Врсте гимназија[уреди]

У Србији су постојале или постоје следећи типови гимназија:

  • Класична гимназија (школа у којој се 2 године учио старогрчки језик и 4 године латински)
  • Реална гимназија (старогрчки се није учио, латински две године са два смера: друштвени и природно-математички, са акцентом на друштвене или природне науке). Оваква гимназија се још називала и Реалка. Данас доминантни тип гимназије у Србији.
  • Математичка (Физичка) гимназија - са акцентом на математици (физици)(за посебно талентоване за математику, физику)
  • Гимназија где је доминирало учење страних језика (енглески, француски, шпански, кинески...). Данас, заједно са класичном гимназијом, најчешће чини један тип гимназије-Филолошку гимназију.

У Европи се на основу искустава из Индије и других бивших колонија, где се образовање изводило на страном језику дошло до закључака да ученици, који су осим саме наставе страног језика и неке или све предмете учили на страном језику, поседују изузетно квалитетно и употребљиво знање страног језика. Извођењем наставе на страном језику ученици добијају могућност да размишљају на страном језику и тиме је њихово знање практичније. Тренутно је у Европу у току процес ширења језичких гимназија у којима се на страном језику учи неки од нејезичких предмета. У Србији се кренуло са експерименталним разредима.

Структура школе у Србији[уреди]

У Републици Србији Гимназија је четворогодишња школа у коју се уписују ученици узраста 14-15 година, по завршетку основне школе. У првом разреду ученик бира смер (општи, друштвено-језички, природно-математички), од чега зависи избор и обим наставних предмета. Седмично, ученик има 30-ак часова, по 45 минута, од чега из једног предмета има око 2-4 часа. Дневно, ученик има до 7 часова у истој смени, јутарњој или поподневној.

Зависно од смера и разреда, предмети могу бити: српски језик и књижевност, први и други страни језик (енглески, немачки, француски, шпански или руски), латински језик, устав и права грађана, социологија, психологија, филозофија, логика, историја, географија, биологија, математика, физика, хемија, рачунарство и информатика, музичка култура, ликовна култура, физичко васпитање.

За сваки од предмета ученик добија оцену током целе године од 1 до 5, док се на крају полугодишта (почетак јануара и јуна) изводи закључна оцена. На крају школске године (почетак јуна) изводи се и закључна оцена предмета и разреда. Ученик прелази у виши разред уколико на крају школске године ни једна од закључних предметних оцена није недовољна (1). Средња вредност, аритметичка средина пролазних оцена 2-5 предмета је оцена успеха ученика.

Државе са гимазијским системом образовања[уреди]

  • Албанија: 3 године, после 9 година основног образовања.
  • Аргентина: 6 година, после 7 година основног образовања.
  • Аустрија: 8 година, после 4 године основног образовања.
  • Босна и Херцеговина: 4 године, после 9 година основног образовања.
  • Бугарска: 5 година, после 7 година основног образовања.
  • Грчка: 3 године, после 6 година основног образовања.
  • Естонија: 3 године, после 9 година основног образовања.
  • Кипар: 3 године, после 6 година основног образовања.
  • Летонија: 3 године, после 9 година основног образовања.
  • Литванија: 4 године, после 4 године основног и 4 године средњег образовања.
  • Луксембург: 7 година, после 6 година основног образовања.
  • Мађарска: 4/6/8 година, после 8/6/4 година основног образовања.
  • Македонија: 4 године, после 8 година основног образовања.
  • Немачка: 8 година, после 4 године основног образовања.
  • Пољска: 3 године, после 9 година основног образовања.
  • Румунија: 4 године.
  • Русија: 6-7 година.
  • Словачка: 4 године, после 8 година основног образовања.
  • Словенија: 4 године, после 8 година основног образовања.
  • Србија: 4 године, после 8 година основног образовања.
  • Финска: 2,5–4 године после 9 година основног образовања.
  • Холандија: 6 година, после 8 година основног образовања.
  • Хрватска: 4 године, после 8 година основног образовања.
  • Црна Гора: 4 године, после 9 година основног образовања.
  • Швајцарска: 6/4 године, после 6 година основног или 6 + 2 године основног и средњег образовања.
  • Шведска: 3 године, после 9 година основног образовања.

Референце[уреди]

  1. ^ Бранислав Јочић, Миодраг Спирић: "Алексиначка гимназија 1865-1995. године", Алексинац 1995. године

Спољашње везе[уреди]