Гимназија Стојан Церовић

Гимназија Стојан Церовић
Гимназија Стојан Церовић
Тип	државна
Локација	Никшић
Држава	Црна Гора
Веб-сајт	Гимназија „Стојан Церовић“

Гимназија Стојан Церовић, у Никшићу, почела је са радом 5. децембра (21. новембра по јулијанском календару) 1913. године у приватној кући на углу улица Новака Рамова и Вука Мићуновића, а носи име познатог професора, мислиоца и културног и јавног радника Стојана Церовића^[1].

Историја[уреди | уреди извор]

Са повећањем броја ученика свој рад је наставила у дворцу краља Николе, након чега је пресељена у данашњу зграду основне школе "Олга Головић". Средином деведесетих гимназија је привремено пресељена у зграду данашњег Факултета за спорт и физичку култура, а би се коначно 1996. године скрасила у новом, савременом објекту, рађеном искључиво за потебе гимназије, а која се налази на Пртизанском путу у представља једну од најмодернијих образовних институција у земљи, а њени ученици оправдавају епитет најбољих у Црној Гори. Њено одјељење седамдесетих година прошлог вијека проглашено је за најбоље у Југославији, а недуго затим никшића гимназија је проглашена за трећу средњу школу у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. 2013. године ова институција је прославила златни јубилеј 100 година постојања и то као носилац културе и образовања у граду Никшићу.

Педагошки колектив и одликовања[уреди | уреди извор]

За заслужне директоре проглажени су Стојан Церовић, Лука Никчевић, Бранко Радојичић, Ново Станишић, Зорица Котри и Мијат Божовић- Добитник је низа вриједних награда, Ордена рада са златном звијездом, највећег државног признања у Југославији, као и награде „Октоих“, чији је постала први добитник одмах након установљења исте, док је школа добила и највеће признање града Никшића, награду ослобођења "18. септембар" за немјерљив допринос развоју града. Гимназију данас похађа око 1.200 ученика, a реформом црногорског образовног система укинута су два смјера (природни и друштвени) и установљен је један-општи смјер.