Гинисова књига рекорда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гинисови светски рекорди
Ginisova knjiga 2014.png
Настанак
Ориг. наслов Guinness World Records
Садржај
Теме Светски рекорди
Издавање
Датум
издавања

1955—
Број страница 288 (2006)
287 (2007)
289 (2008)
288 (2009)
Класификација
ISBN? 978-1-904994-37-4

Гинисова књига рекорда (енгл. The Guinness Book of Records) је годишњи преглед светских рекорда, како људских достигнућа тако и природних феномена. Први пут ју је објавило 1955. године пиварско предузеће „Гинис“. Данас се објављује у више од стотину земаља широм света на више од 23 језика. Године 2005. је изашло педесето јубиларно издање зборника.

Историја[уреди]

Хју Бивер (енгл. Hugh Beaver) је, 10. новембра 1951, године, ловио у Вестон Харборун уз реку Слејни, на југоистоку Ирске. Након тога, био је укључен у расправу која птица је бржа — златни жалар или јаребица од свих европских птица које се лове. Исте вечери доласком у Цестлбриџ Хаус схвата да уз помоћ доступних референтних књига није могуће доказати да ли златни жалар јесте или није најбржа од свих европских птица које се лове. Схватио је да се и о многим другим сличним питањима сваке вечери расправља у 81.400 крчми широм Велике Британије и Ирске, а да нема ниједне књиге која би спорове у вези са рекордима разрешила. То га је довело до закључка да би се оваква књига могла показати изузетно популарном. Његова идеја постаје реалност 12. септембра 1951. године када је упослио близанце Нориса и Роса Мекрајтера, да виде може ли томе помоћи њихова Лондонска агенција за утврђивање чињеница. Отворена је канцеларија која је започела рад на првом издању, од 198 страна, чији су први примерак штампари повезали 27. августа 1955. године. Пре божића исте те године Гинисова Књига рекорда нашла се на првом месту листе бестселера, да би на њему све досад остала, осим 1957. године и 1959. године, када нису штампана нова издања.

Гинисова књига рекорда данас је највише усредсређена на људска такмичења, али поред такмичења садржи неке чињенице као на пример колико је износила тежина најтежег тумора на свету, која је најкраћа река на свету и слично.[1][2]

Срби у књизи[уреди]

Изглед Гинисовог сертификата за постигнути рекорд највише кашика балансираних на лице

Весна Вуловић бивша стјуардеса ЈАТ-а заузела је четврто место највећих рекорда у историји као особа која је преживела пад са висине 10.160 метара без падобрана. Пад се десио 26. јануара 1972. године изнад Српске Камењице у Чехословачкој (данашња Чешка). Емигрантски усташки терориста је поставио бомбу у авион ЈАТ-а на лету 367, која је разнела DC-9-30. Весна Вуловић је преживела пошто је била везана за своје седиште у задњем делу авиона који је, после експлозије, остао спојен за тоалете и пао на снегом покривену планину.[3]

Далибор Јаблановић из Стубице код Параћина. Средњу школу је завршио у Параћину. Дипломирао је Савремене рачунарске технологије на Високој техничкој школи струковних студија у Нишу. Неколико година касније је специјализирао на истом смеру. Јаблановић је обарао Гинисове рекорде чак 26 пута у 11 категорија и тиме успео да осигура место Србина са највеше оборених Гинисових рекорда како међу држављанима Србије, тако и на балкану. Јаблановић је проглашен за најбољег такмичара месеца августа 2013. на Гинисовим изазовима. Рекорде је обарао како на Гинисовим изазовима (платформа Гинисове књиге на званичном сајту) тако и у дому културе у селу Стубица код Параћина испред многобројних грађана, и чланова комисије. Чланови комисије су угледни грађани, који су у својству сведока, мерача времена, и других активности. Они надгледају регуларност и спровођење обарања рекорда. Неки од Гинисових рекорда које је обoрио: највише кашика балансираних на лицу (31), највише коцкица поравнатих и постављених на исти број везаних очију (29), најбрже време да се десет коцкица ставе на број један везаних очију (6,84 секунде), најбрже организује шаховски сет у тиму двоје (37,30 секунде), најбрже организује шаховски сет појединац (34,20 секунде), најбрже размотати ролну тоалет папира једном руком (9,80 секунди), највише кашика балансираних на телу (79), највише стик нотес папирића залепљених на лице за 30 секунди (25) и други.Рекорди су презентовани на порталима и у новинама широм света.[4][5][6][7]

Никола Кулезић је фризер из Шапца, уписао се у Гинисову књигу рекорда у дисциплини " Најдуже надограђена коса у облику плетенице". У присуству комшија направио је кику дужине 820 метара и тиме оборио претходни рекорд који је износио 294,49 метара. Користио је синтетичке длаке различите боје и нијанси. Коса је била тешка преко 70 килограма. Спајана је методом чворовање-плетење-спаљивање. Било је потребно око 10 сати за учвршћивање надограђене косе за косу модела. Модел је била Ивана Кнежевић.[8][9]

Славиша Пајкић из Пожаревца познатији као "Биба Струја" је човек феномен који голим рукама може да држи жице под напоном струје. Захваљујући феномену који је открио још као тинејџер, Пајкић је цео живот посветио електричној струји са којом се "дружи" и данас. Наиме његов организам је отпоран на струју и он контролише јачину струје коју испушта његово тело. Биба има ектодермалну дисплазију, ретко обољење које за последицу има веома суву кожу и отпорност на електричну енергију. Два пута је ушао у гинисову књигу рекорда: 1981. године додирнуо је неколико хиљада волти, а 2003. године загрејао је воду на 97 степени за минут и 37 секунди.[10]

Милутин Милутиновић из Ужица познатији као "Ужички Супермен" је успео да оде пешака од Ужица до Лондона и пред Гинисовом комисијом на стадиону "Линфорд Кристи" оствари животни сан. Милутин је успео да постане Гинисов рекордер тако што је успео да трчи са теретом од 45 килограма на 100 метара за само 25,19 секунди. Милутину је требало 62 дана да стигне до Лондона, смршао је 12 килограма, сусрео се са многим потешкоћама на путу, без знања Енглеског језика или било ког другог страног језика.[11]

Ервин Катона из Суботице је Стронг мен и најјачи човек у Србији. Ервин држи светски рекорд у дисциплини Viking Press: потисак 155кг-18 понављања. Ервин држи Гинисов рекорд у дисциплини Рампа (подизање 2 аутомобила по 1000 кг под нагибом од 15 степени у трајању од 1,02 минута).[12] Ервин је такође Гинисов рекордер у најбржем превртању гуме на 20 метара.[13]

Миодраг Гидра Стојановић је био боксер, кик-боксер и борац мешовитих борилачких вештина. Тренирао је у боксерском клубу Црвена звезда, чији је био директор. Године 1986. уписао се у Гинисову књигу рекорда урадивши за 24 сата 29.449 трбушњака. Потом је 1993. године отишао у Лос Анђелес где је био сценариста и глумац у филму "Рођен као ратник“. По повратку у Југославију Гидра се посветио ултимат фајту. Убијен је 18. фебруара 2001. године испред Тениског клуба Партизан у Београду.[14]

Золтан Гали из градића Ада у Бачкој по професији изврстан кувар. Золтан је одмалена привржен лонцима и варјачи и било му је осам година кад је скувао први паприкаш. Золтан је ушао у Гинисову књигу рекорда тако што је направио највеће јело од купуса, наиме Золтан је успео да скува и смота укупно 10.374 сарме које су биле тешке 1.400 килограма. Пре њега је Гинисов рекордер био кувар из Футога, коме је пошло за руком да "смота" 6.556 сарми, тешких 925,4 килограма.[15]

Војислав Мијић из Шапца је успешни директор Шабачког пливачког маратона и троструки Гинисов рекордер. Шапчанин се заљубио у пливање као шестогодишњак. Пливање је научио у Јадрану. Уследио је нови изазов пливање од Сремске Митровице до Београда. Први Гинисов рекорд поставио је управо на овој деоници 1992. године, када је стазу од 139 километара препливао за 36,5 часова. Већ следеће 1993. године, усред постјугословенског ратног вихора, препливао је од Вуковара до Београда 165 километара за 23 часа и 56 минута и тако поставио нови Гинисов рекорд.[16]

Десимир Деско Стојковић мајстор нунчака, поставио је Гинисов рекорд 2013 године, тако што је нунчакама у мету на џаку погодио тачно 234 пута за минут. Када је имао нешто више од десет година Десимира је фасцинирао Брус Ли који му је, као и већини дечака тог времена, постао идол и велика инспирација. Зато је још као мали почео да тренира борилачке вештине, али је врло брзо схватио да су нунчаке вештина његовог живота.[17]

Милован Mијатовић је сточар из села Мионица околина Ваљева, двадесетогодишњи узастопни републички рекордер у производњи млека и меса. Наиме он је ушао у Гинисову књигу рекорда 2003. године тако што је одгајио најтежег бика на свету званог Фердинанд. Фердинад је тежио 2100 кг и тиме оборио 100 година стар рекорд једног Мексиканског бика.[18][19]

Референце[уреди]

  1. Proverite ovo možda niste znali o Ginisovoj knjizi(„24 sata“, 10. februar 2014)
  2. World record history“)
  3. Југославија крила име терористе који је разнео Јатов авион(„Политика.рс“, 26. јануар 2012)
  4. Српски Гинисовац у присуству сведока поставио 79 касика(„Телеграф.рс“, 28. јун 2016)
  5. Обара Гинисове рекорде као од шале(„Еспресо.рс“, 12. децембар 2015)
  6. Светски првак у 10 Гинисових изазоварекорде обарао цак 25 пута („Телеграф.рс“, 6. мај 2016)
  7. Далибор Јаблановић оборио 25 рекорд(„Телеграф.рс“, 5. фебруар 2017)
  8. Српски фризер исплео кику од 820 метара („АЛО“, 01. јул 2013)
  9. сата“, 08. фебруар 2015)
  10. "Биба Струја" премијерно 4. маја („Б92“, 18. април 2012)
  11. Погледајте: Ужички Супермен се вратио кући са Гинисом(„Блиц“, 29. јул 2012)
  12. Стонг Мен Србија
  13. сваки други рекорд лажан(„24сата“, 25. јануар 2013)
  14. Нерасветљен злочини: Гидра изрешетан испред ТК Партизана(„Курир“, 7. април 2013)
  15. Ада добила свог Гинисовца Золтан Гали скувао 10 374 сарме(„РТВ“, 15. фебруар 2013)
  16. Гинисов рекорд са саве („Блиц“, 10. април 2011)
  17. 06. фебруар 2015)
  18. Одгајио Фердинанда за Гиниса („Пресс“, 31. јул 2010)
  19. Сокол још није продат(„Новосадске новине“, 22. мај 2013)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]