Гинска река

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Гинска река
Опште информације
Дужина30,6 km
Басен104,6 km2
СливЦрно море
Пловностније пловна
Водоток
Изворјугоисточна падина Малог Кома
В. извора1.848 m
УшћеНишава
Географске карактеристике
Држава/е Бугарска

Гинска река је десна, већа саставница Нишаве, па се сматра изворишним краком Нишаве. Налази се у Општини Годеч у Софијској области.[1]

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Заједно, Гинска река и Врбница су саставнице Нишаве. Међутим Гинска река је по дужини и по површини слива и водносности, већа и значајнија од Врбнице, тако да се рачуна као изворишни крак Нишаве.[2]

Извор[уреди | уреди извор]

Извире на 1.848 m н.в. на југоисточним падинама Малог Кома (2.016 m н.в) и сустиче се са Врбницом на висини од 628 m. н.в.

Слив[уреди | уреди извор]

Гинска река има дужину тока од 30,6 km, док површина њеног слива износи 104,6 km². У односу на просечну висина слива Врбнице, висина Гинске реке је за око 400 метара већа.[2] Слив Гинске реке одликује се највећом просечном надморском висином у сливу Нишаве – 1.181 m.

Густина речне мреже је прилично мала имајући у обзир надморску висину слива, односно повећану количину падавина и велике нагибе терена, и износи 1,01 km/km². [2]

Коефицијент пуноће слива је прилично велики и износи 0,41, што представља добру основу за наглу појаву великих вода.[2]

Притоке[уреди | уреди извор]

Притоке Гинске реке су малобројне и кратких су токова, нарочито у горњем делу слива, што је последица пре свега мале ширине слива, али и геолошког састава терена.

Геоморфологија[уреди | уреди извор]

Од извора до села Полеглица речни ток има меридијански општи правац пружања да би низводно река лактасто скренула ка југозападу. Кроз истоимено село Гинска река је каналисана и заштићена од високих вода.

Више од половине слива изграђено је од карбонатних стена, кредне старости, док је сам изворишни део у диоритима палеозојске старости, где је речна мрежа и најгушћа.[2]

У Годечкој котлини долина Гинске реке се проширује. Речно корито је усечено у квартарним седиментима, делувијуму и пролувијуму, а река је образовала уску алувијалну раван. Низводно од Годечке котлине речна долина је уска, стрма и усечена у карбонатним стенама где формира више укљештених меандара.[2]

Вегетација[уреди | уреди извор]

Највиши делови Малог Кома покривени су травнатом вегетацијом коју смењује појас одлично очуване букове шуме. Терени изграђени од кредних пешчара, алевролита и конгломерата, као и тријаских магматских стена покривени су углавном шумском вегетацијом, док је карбонатна подлога покривена највише травнатом вегетацијом, иако има и камењара.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Станковић Стеван С. (1997): Географија Понишавља. Српско географско друштво, Београд
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Гинска река У: Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 126-127.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]