Гинтер Рал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гинтер Рал
Bundesarchiv Bild 146-1990-021-09A, Günther Rall.jpg
Гинтер Рал
Датум рођења (1918-03-10)10. март 1918.
Место рођења Гагенау
Немачко царство
Датум смрти 4. октобар 2009.(2009-10-04) (91 год.)
Место смрти Бад Рајхенхал
Немачка

Гинтер Рал (нем. Günther Rall; Гагенау, 10. март 1918Бад Рајхенхал, 4. октобар 2009) је био по успешности био трећи немачки пилот-ловац у Другом светском рату. Постигао је укупно 275 ваздушних победа. Извршио је 621 борбени лет, оборен је 8 пута и рањен 3 пута.

Рођен је у Гагенау, малом селу у области Шварцвалд у Немачкој, у трговачкој породици. 1936. године ступио је у армију и уписао је војну школу у Дрездену где је под утицајем професора одлучио да ступи у Луфтвафе. Обуку за пилота завршио је 1938. године у чину поручника. Исте године је распоређен у 52. ловачку групу.

Други светски рат[уреди]

Рал је у првим ваздушним борбама учествовао током немачког напада на Француску. 12. маја 1940. године постигао је прве две ваздушне победе. Након капитулације Француске његова јединица је распоређена у близини Калеа како би учествовала у бици за Британију. Због тешких губитака које је јединица трпела Гинтер Рал је 25. јула постављен за команданта 8. ескадриле 52. ловачке групе, а 1. августа је унапређен у чин оберлајтнанта.

По завршетку битке за Британију Ралова јединица учествовала је у окупацији Румуније, а затим и у Балканској кампањи. Рал је такође учествовао и у Операцији Меркур, ваздушном десанту на Крит у мају 1940. године. После успешног завршетка ове операције 52. ловачка група је враћена у Румунију како би учествовала у одбрани нафтних поља у Плоештију од напада руских бомбардера. Током ваздушних борби које су трајале пет дана Рал и његова ескадрила су оборили око 50 совјетских авиона.

По отпочињању Операције Барбароса, 52. ловачка група прикључена је групи армија Југ на јужном крилу Источног фронта. 28. новембра 1941. године. Рал је постигао своју 36 ваздушну победу. Истог дана његов авион је погођен због чега је морао да изврши принудно слетање иза немачке линије фронта. Приликом слетања поломио је кичму на три места. Смештен је у болницу у којој је остао девет месеци пре него што се у августу 1942. године вратио у своју јединицу.

Од августа до новембра Рал је оборио још 64 совјетска авиона што је укупно чинило 100 ваздушних победа. 26. новембра 1942. год. Адолф Хитлер му је лично доделио храстово лишће уз Витешки крст. У априлу 1943. године унапређен је у капетана, а 6. јула постављен је за команданта 62. ловачке групе. Своју 200-ту победу постигао је 29. августа 1943. године за шта је добио мачеве уз Витешки крст. Само у октобру 1943. године оборио је 40 совјетских авиона што је његов најбољи резултат.

19. априла 1944. године. Гинтер Рал постављен је за команданта 11. ловачке групе која је била задужена за одбрану Немачке (Reichsverteidigung). Током одбрамбених борби изнад Немачке Ралова јединица сукобљавала се са бомбардерима и ловцима америчке 8. ваздухопловне армије која је циљеве у немачкој нападала дању. 1. маја 1944. године унапређен је у чин мајора. Поново је рањен 12. маја када је учествовао у борби са четири америчка ловца П-47 Тандерболт, оборивши два. У овој борби изгубио је палац и био је хоспитализован више месеци због инфекције која је узела маха. У своју јединицу вратио се у новембру исте године.

Крај рата дочекао је на месту командатна 300. ловачке групе која је била стационирана на аеродрому у Салцбургу. 20. фебруара 1945. године заробиле су га америчке снаге.

После рата[уреди]

Гинтер Рал је после рата био припадник новог немачког ваздухопловства које је формирано након ремилитаризације Немачке која је отпочела 1955. године. Од 1. јануара 1971. до 31. марта 1973. године био је на положају инспектора ловачких снага немачке Луфтвафе, а од 1. априла 1974. године до 13. октобра 1975. године био је војни аташе при НАТО-у. Каријеру је завршио у чину генерал-пуковника.

Спољашње везе[уреди]