Гипс

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ово је стара верзија странице коју је уредио Autobot (разговор | доприноси) у 01:43, 21. март 2018. (Разне исправке). Садашња адреса (URL) трајна је веза ка овој верзији која се може значајно разликовати од тренутне.

Иди на навигацију Иди на претрагу
Гипс
Roses des Sables Tunisie.jpg
Пустињска ружа, 47 cm дугачак
Опште информације
КатегоријаМинерал
ФормулаCaSO4·2H2O
Кристалне системеМоноклиничан
Идентификација
БојаБео до сив, ружичасто црвен
Кристални хабитусMassive, flat. Издужени призматични кристали
Цепљивост2 добро(66° и 114°)
ПреломConchoidal, понекад влакнаст
Тврдоћа по Мосу1,5-2
СјајностVitreous to silky or pearly lustre
ОгребБео
Специфична тежина2,31 - 2,33
Индекс преламања1,522
ПлеохроизамНема
РастворљивостНе реагује са киселинама
Најчешћи варијетети
Satin SparPearly, fibrous masses
SeleniteTransparent and bladed crystals
АлабастерСитнозрни, мало обојен

Гипс је врло мекан минерал, по хемијском саставу калцијум-сулфат дихидрат, CaSO4•2H2O.[1][2] Када се хидратише, анхидрован прах калцијум-сулфат, CaSO4, рекристалише и свара чврсту масу која се користи у грађевинарству.

Хемијски састав

CaSO4·2H2O + топлота → CaSO4·½H2O + 1½H2O (пара) (CaSO4·½H2O).

CaSO4·½H2O + 1½H2O → CaSO4·2H2O Ова реакција је егзотермна.

Налажење

Гипс из Новог Јужног Велса, Аустралија
Влакнасти гипс из Бразила

Употреба

Гипс се највише користи као грађевински материјал, за попуњавање већих рупа на зидовима и плафонима или за прављење и фуговање гипс-картонских плоча.

Види још

Референце

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Литература

  • Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 

Спољашње везе