Гиљермо Пепе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гиљермо Пепе
Guglielmo Pepe.jpg
Гиљермо Пепе
Датум рођења13. фебруар 1783.
Место рођењаСквилац
Напуљска краљевина
Датум смрти8. август 1855.(1855-08-08) (72 год.)
Место смртиТорино
Пијемонт
Војсканапуљска
Године службе1804-1848
Чинбригадни генерал
Битке/ратовиФранцуски револуционарни ратови (Друга коалиција), Наполеонови ратови (Шпански рат за независност), Први рат за независност Италије

Гиљермо Пепе (франц. Guglielmo Pepe; 13. фебруар 1783—8. август 1855.) је био напуљски војсковођа и патриота. Учесник је Наполеонових ратова и Првог италијанског рата за независност.

Биографија[уреди]

Рођен је у Сквилацу у Калабрији. Ступио је у напуљску војску 1799. године, током Француских револуционарних ратова. Борио се против бурбонских трупа које је предводио кардинал Руфо. Заробљен је и истеран у Француску. Ступио је у Наполеонову армију узимајући учешћа у Наполеоновим ратовима. Учествовао је и у ратовима против Напуљске краљевине, најпре под Жозефом Бонапартом, а касније под Жоашен Миром. Командовао је напуљском бригадом у Шпанском рату за независност. Потом се вратио у Италију (1813) где је, са чином генерала, помагао у реорганизацији напуљске армије. Учествовао је у бици код Толентина 1815. године.

Након Наполеоновог пораза код Ватерлоа, Пепе се повукао из јавног живота у наредних пет година. Априла 1820. године избија побуна Пепеа у градићу Нола код Авелина. Краљ је прогласио враћање устава из 1812. године и поставио Пепеа за врховног команданта војске. Спроводе се реформе сличне онима у Шпанији. Јула исте године избија устанак у Палерму на Сицилији која тражи самосталност острва. Почетком октобра у Напуљу се састаје Парламент који саставља нову владу Матеа Галдија. Аустрија је на то жестоко реаговала и сазвала конгрес Свете алијансе у Тропау (Опава у Чешкој). Јануара 1821. године конгрес се преноси у Љубљану када је пристигао и Фердинанд који је побегао из Напуља. Одређено је да се у Италију пошаље аустријска војска. Она је поразила Пепеа код Гариљана, па Аустријанци марта 1821. године улазе у Напуљ.

Пепе је уезо учешћа у револуцији 1848. године и рату против Аустријског царства. До тада је покушавао да одржи везе са карбонарима. Објављивао је бројне књиге и памфлете политичког карактера. Пепе се 1848. године вратио у Напуљ у коме је проглашен устав. Командовао је напуљском армијом која се борила са Пијемонтом против Аустријанаца. Заузео је Болоњу, али је краљ, због избијања немира у Напуљу, опозвао његове трупе из северне Италије. Пепе се придружио Манину у одбрани Венеције. Након рата је протеран из Италије. Вратио се у Торино где је и умро 1855. године.

Извори[уреди]

  • Relazione delle circostanze relative agli avvenimenti politici e militari in Napoli nel 1820 e 1821 [...] (1822)

Memorie (1847)

  • L'Italie politique et ses rapports avec la France et l'Angleterre (1848)
  • Casi d'Italia negli anni 1847, 48 e 49 : continuazione delle memorie del generale Guglielmo Pepe (1851)
  • Чедомир Попов; Грађанска Европа (1770-1914), Завод за уџбенике (2010)