Гиљермо Пепе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Гиљермо Пепе
Guglielmo Pepe.jpg
Гиљермо Пепе
Датум рођења 13. фебруар 1783.
Место рођења Сквилац
Напуљска краљевина
Датум смрти 8. август 1855.(1855-08-08) (72 год.)
Место смрти Торино
Пијемонт
Војска напуљска
Године службе 1804-1848
Чин бригадни генерал
Битке/ратови Француски револуционарни ратови (Друга коалиција), Наполеонови ратови (Шпански рат за независност), Први рат за независност Италије

Гиљермо Пепе (франц. Guglielmo Pepe; 13. фебруар 1783—8. август 1855.) је био напуљски војсковођа и патриота. Учесник је Наполеонових ратова и Првог италијанског рата за независност.

Биографија[уреди]

Рођен је у Сквилацу у Калабрији. Ступио је у напуљску војску 1799. године, током Француских револуционарних ратова. Борио се против бурбонских трупа које је предводио кардинал Руфо. Заробљен је и истеран у Француску. Ступио је у Наполеонову армију узимајући учешћа у Наполеоновим ратовима. Учествовао је и у ратовима против Напуљске краљевине, најпре под Жозефом Бонапартом, а касније под Жоашен Миром. Командовао је напуљском бригадом у Шпанском рату за независност. Потом се вратио у Италију (1813) где је, са чином генерала, помагао у реорганизацији напуљске армије. Учествовао је у бици код Толентина 1815. године.

Након Наполеоновог пораза код Ватерлоа, Пепе се повукао из јавног живота у наредних пет година. Априла 1820. године избија побуна Пепеа у градићу Нола код Авелина. Краљ је прогласио враћање устава из 1812. године и поставио Пепеа за врховног команданта војске. Спроводе се реформе сличне онима у Шпанији. Јула исте године избија устанак у Палерму на Сицилији која тражи самосталност острва. Почетком октобра у Напуљу се састаје Парламент који саставља нову владу Матеа Галдија. Аустрија је на то жестоко реаговала и сазвала конгрес Свете алијансе у Тропау (Опава у Чешкој). Јануара 1821. године конгрес се преноси у Љубљану када је пристигао и Фердинанд који је побегао из Напуља. Одређено је да се у Италију пошаље аустријска војска. Она је поразила Пепеа код Гариљана, па Аустријанци марта 1821. године улазе у Напуљ.

Пепе је уезо учешћа у револуцији 1848. године и рату против Аустријског царства. До тада је покушавао да одржи везе са карбонарима. Објављивао је бројне књиге и памфлете политичког карактера. Пепе се 1848. године вратио у Напуљ у коме је проглашен устав. Командовао је напуљском армијом која се борила са Пијемонтом против Аустријанаца. Заузео је Болоњу, али је краљ, због избијања немира у Напуљу, опозвао његове трупе из северне Италије. Пепе се придружио Манину у одбрани Венеције. Након рата је протеран из Италије. Вратио се у Торино где је и умро 1855. године.

Извори[уреди]

  • Relazione delle circostanze relative agli avvenimenti politici e militari in Napoli nel 1820 e 1821 [...] (1822)

Memorie (1847)

  • L'Italie politique et ses rapports avec la France et l'Angleterre (1848)
  • Casi d'Italia negli anni 1847, 48 e 49 : continuazione delle memorie del generale Guglielmo Pepe (1851)
  • Чедомир Попов; Грађанска Европа (1770-1914), Завод за уџбенике (2010)