Глава шећера (приповетка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Глава шећера је приповетка Милована Глишића, која је постала класично приповедно штиво у српској књижевности. Мотив подвале, карактеристичан за овог писца, и у „Глави шећера“ је и те како присутан. Приповетка је први пут објављена у наставцима у часопису „Отаџбина“, 1875. године.

"Глава шећера“ је приповетка чија је радња једноставна и тече праволинијски. Третира друштвени проблем - корупцију. Описан је процес раслојавања на српском селу у току друге половине деветнаестог века, до којег долази са продором робно-новчане привреде на село. У новим условима српски сељаци се не сналазе, већ пропадају под теретом дугова, а корист од тога имају зеленаши и корумпирани представници власти.

Радан Радановић је представник сеоских људи у Србији. Од њега је капетан тражио да му купи главу шећера. Зла коб га прати током целе приповетке. Његову судбину одређују капетан Максим Сармашевић и зеленаш Давид Узловић, и на њу утичу неплаћени дугови, окрњена глава шећера, поседовање ливаде која се допала капетану.