Глигорије Хаџи Ташковић
Глигорије Хаџи Ташковић | |
|---|---|
 Глигорије Хаџи Ташковић (седи, први са десне стране) | |
| Датум рођења | 18. август 1874. |
| Место рођења | Воден, Османско царство |
| Датум смрти | 1942. (67/68 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Супружник | Јованка |
| Деца | 4 |
Глигорије (Григорије) Хаџи Ташковић (Воден, 18. август 1874 — Београд, 1942) је био српски просветни радник и књижевник.
Рођен је 18. августа 1874. године у Водену у Македонији. Завршио је грчку основну школу у Водену, учио терзијски занат у Ениџе Вардару, гимназију у Београду и Шапцу. Био је стипендиста Друштва Светог Саве и као ученик трећег разреда гимназије напустио је Београд и отишао у Софију. Следеће године је молио да поново постане ученик гимназије. Студирао је лингвистичко-литерарни одсек на Великој школи у Београду од 1896. до 1900. године. Радио је као суплент Српске гиманзије Дом науке у Солуну (1900—1902) и (1904—1907). Од 1902. до 1904. године био је на одсуству и као стипендиста српске владе био на усавршавању француског језика у Француској. Радио је као суплент и професор гимназије у Ваљеву, суплент гимназије у Солуну током Првог светског рата, директор ниже гимназије у Ђевђелији, директор гимназија у Нишу, Битољу, Крагујевцу. Био је сарадник многих часописа, а у Београду је 1905. покренуо недељник Автономна Македонија за коју је писао уводне чланке.[1] Недељник се залагао за аутономију Македоније која би била део Балканске конфедерације, истичући да македонско питање није национално већ политичко питање свих хришћана који живе у Македонији.[2] Бавио се књижевним радом и говорио је француски и грчки језик. Био је ожењен Јованком Ненадовић, праунуком проте Матије Ненадовића, са којом је имао четворо деце.[3]
