Глинена таблица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Глинене таблице су коришћене као материјал на коме се писало, тачније отискивало. Користиле су се на Блиском истоку више од два и по миленијума.[1]

Технологија израде[уреди]

Глина је била јефтина и лако се обликовала у плочице. Отискивање се вршило на свежим таблицама стилусом које је имало оштар троугласти врх. Таблице су биле различитих боја: у боји чоколаде, угља или беле кости. На таблицама су се прво утискивали пиктограми[2], хијероглифи. Касније, када су Сумери почели користити клинасто писмо прешло се на утискивање фонетских симбола. Када се отискивање завршило таблице су сушене на сунцу. Касније би таблице стављали у ватру како би очврснуле. Глинене таблице представљају основе фондова првих библиотека. На десетине глинених таблица су пронађене у Месопотамији, Сирији, Персији, чак на Криту и у Грчкој.[1]

Садржај глинених таблица[уреди]

Писање је тада започето као вид примитивног књиговодства. На најстаријим глиненим таблицама се налазе разни пописи добара: животиња, ћупова... Касније се на глиненим таблицама писало о темама из свакодневног живота. [1] Археолози су налазили глинене таблице са садржајима различите тематике: брачни уговори, споразуми о разводу, рачуни, признанице, судске пресуде и тако даље. Из средине трећег миленијума пре нове ере, у близини Нипура, у јужној Месопотамији, пронађене су глинене таблице на којима су урезани спискови географских назива, назива занимања, вежбе за учење писања и један број химни.

Први каталози глинених таблица[уреди]

Први каталози глинених таблица су пронађени у Нипуру око 2000. год пре нове ере. Он је представљао попис наслова по одређеном редоследу. Такође су у Хатуши, престоници тадашњег царства Хетита, пронађени пописи таблица. Неке су имале додатке на крају текста или на полеђини таблице у виду неколико редова који идентификују текст. Ти додаци се називају колофони и слични су данашњим насловним странама. Сваки колофон је почињао бројем таблице на којој је написан. Садржали су и име аутора или неке друге важне информације.[1]

Вавилонска таблица[уреди]

Таблица је настала око 600. година пре нове ере и на њима се може видети како су Вавилоњани гледали на свет. Оштећена глинена таблица откривена почетком 19. века у Сипару у Ираку, према мишљењу археолога, представља најстарију познату мапу света. Откривена је на обали реке Еуфрат, а данас се налази у Британским Музеју.

Претпоставља се да је настала око 600. године пре нове ере и представља једну од најранијих представа људи о изгледу целокупног света. На овој таблици од 122 са 82 милиметра, може се видети како су древни Вавилоњани гледали на свет око себе, како физички, тако и духовно.

На таблици се налази мапа Месопотамије, са Вавилоном у средини. Град је окружен са два концентрична круга. Они представљају океан, који даље окружују острва. Удаљености и описи ових предела су веома пажљиво исписани клинастим писмом.

Две јужне мочваре означене су паралелним линијама на дну мапе, док су планине Загрос на врху приказане закривљеном линијом. Река Еуфрат тече од планина, кроз Вавилон, па све до мочвара.

Поред Вавилона, у средишту се налази још седам градова, а још три острва недостају са мапе услед оштећења. Ова места означена су као "место изласка Сунца", "Сунце је скривено и ништа се не види", "иза лета птица". Претпоставља се да је мапа требало да обухвати читав свет јер је мапирање земље преко океана изузетак за древну картографију. Океан се сматрао крајем копна и због тога га многе мапе не укључују.

Право значење мапе је до данас предмет расправе. Многи сматрају да је циљ мапе приказивање вавилонског митолошког света. Осамнаест митолошких звери алудирају на вавилонски еп о стварању света након што су небеске животиње протеране у океан. Други пак тврде да су се Вавилоњани активно бавили картографијом како би побољшали извоз пољопривредних и занатских добара другим народима као што су били Египћани. Ипак, други народи искључени су са мапе јер су древни Вавилоњани себе сматрали за центар света.[3]

Откриће артефакта као што је Вавилонска мапа света отвара многа питања о древним народима, њиховом начину живота и технологијама које су имали на располагању.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Касон, Лајонел (2004). Библиотеке старог света. Београд: Клио. стр. 9—22. ISBN 86-7102-135-1. 
  2. ^ „Пиктограм”. Велики речник. Приступљено 4. 4. 2016. 
  3. ^ „Прича мистериозне вавилонске таблице: Ово је најстарија позната мапа света”. Newsweek. Приступљено 4. 4. 2016. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]