Глигорије Гершић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Глиша Гершић)
Глигорије Гершић
Gligorije Gersic.jpg
Глигорије Гершић
Биографија
НадимциГига
Датум рођења(1842-06-29)29. јун 1842.
Место рођењаБела Црква
 Аустријско царство
Датум смрти8. март 1918.(1918-03-08) (75 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Србија под окупацијом
Религијаправославна
Професијаправник,
професор,
писац
Политичка
странка
Народна радикална странка

Глигорије „Гига” Гершић (Бела Црква, 29. јун/10. јул 1842Београд, 8/21. март 1918), био је српски правник, политичар, писац, публициста, професор Велике школе у Београду, државни саветник и министар правде у Влади Краљевине Србије.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Породица Глигорија Гершића потицала је из Беле Цркве, која се тада налазила у јужној Угарској, делу Аустријског царства. Завршио је гимназију и студирао права у Бечу и Пешти. Био је саоснивач омладинског друштва Преодница и сарадник Србског дневника и Заставе.[2] Године 1866. постао је професор римског и међународног права на Великој школи у Београду.[2] Већ 1867. отпуштен је због учешћа на Омладинској скупштини у Београду. Враћа се у Заставу и постаје велики заговорник омладинског покрета. Године 1868. поново је професор на Великој школи и ради као правни саветник Владе Кнежевине Србије за међународно право током Српско-турских ратова (1876-1878).

У политици се прво повезао са либералима, али је 1880. променио страну и постао саоснивач листа Видело и Радикалне странке. Године 1883. након Тимочке буне пред судом је као члан радикала, али је ослобођен. У периоду 18871888. године у радикалској влади је министар правде.[2] Учествовао је у изради Радикалског устава. Као министар правде 18891890. бринуо се о изради нових закона. Последњи пут био је министар правде 18911892. Током 1889—1894. и 19011907. државни је саветник, а 1894—1899. професор Велике школе. Пензионисан је 1907.

Био је врло плодан писац и публициста. Објавио је већи број расправа из државног и међународног права у Гласнику Српског ученог друштва, Летопису Матице српске, Гласу Академије, Раду и Делу.

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке државне и историјске) од фебруара 1869. и дописни члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од јануара 1888.[1] Прави члан Српске краљевске академије је од јануара 1890. (Приступна беседа: Поглед на мађународни и државноправни положај Босне и Херцеговине и острва Кипра према научним оценама представника данашње међународно-правне теорије).[1]

Српска правна филозофија и теорија с краја 19. и почетка 20. века обликоване су списима и предавањима Глигорија Гершића.[3] Такође, Гершић је први српски писац који је превео Шекспирову драму Ричард Трећи 1864. године.

Дела[уреди | уреди извор]

Најважнија дела су му:[4]

  • Систем римског приватног права (институције) (1882)
  • Природа државине (1885)
  • Данашње ратно право (1882)
  • Данашње дипломатско и конзуларно право (1898)
  • После 50 година (1912)
  • Међународно-правни биланс у последњој балканској кризи (1909)

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Гершићева улица у Београду носи име по Глигорију Гершићу.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]