Пређи на садржај

Глоговац (Јагодина)

Координате: 44° 02′ 14″ С; 21° 18′ 35″ И / 44.037166° С; 21.309833° И / 44.037166; 21.309833
С Википедије, слободне енциклопедије
Глоговац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2022.1102
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 14″ С; 21° 18′ 35″ И / 44.037166° С; 21.309833° И / 44.037166; 21.309833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина124 m
Глоговац на карти Србије
Глоговац
Глоговац
Глоговац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35222
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Глоговац је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2022. има 1102 становника (према попису из 2011. било је 1287 становника).[1]

Овде се налазе ОШ „Вук Караџић” Глоговац, Запис дуд код задруге (Глоговац), Запис Маринковића и Вучковића орах (Глоговац), Запис Милојевића храст (Глоговац), Запис храст код цркве (Глоговац).

Историја

[уреди | уреди извор]

Прота Петар Коруновић је преко 65 година био глоговачки парох, умро је 1940,[2] у самом селу је подигао храм св. Богородице - Мала Госпођа.[3] Прва служба у храму је одржана 23. септембра 1935, у којој је учествовао и син старог проте Бранислав, арх. намесник из Алексинца, а цркву је пројектовао други протин син, Момир Коруновић. Заједно са храмом је освећена и костурница.[4] Током периода Краљевине СХС/Југославије Глоговац је имао своју општину. Председник глоговачке општине 1938. године био је Богомир Ракић, који је био заменик за кандидата за народног посланика за белички срез на изборима децембра 1938. испред Југословенске радикалне заједнице.[5]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Глоговац живи 1294 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (43,5 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 432 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,61.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.951
1953. 1.970
1961. 2.002
1971. 1.965
1981. 1.921
1991. 1.840 1.698
2002. 1.561 1.759
2011. 1.287
2022. 1.102
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
1.542 98,78%
Црногорци
  
2 0,12%
Македонци
  
2 0,12%
Мађари
  
1 0,06%
непознато
  
14 0,89%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ "Политика", 19. нов. 1940
  3. ^ "Политика", 18. септ. 1937
  4. ^ "Време", 24. септ. 1935
  5. ^ „ЈРЗ у срезу беличком”. 11. новембар 1938. Приступљено 13. јануар 2024. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]